KIKINDA - Od početka krvavog raspada Jugoslavije iz koje je Irena Siveri u Francusku otišla trbuhom za kruhom, traje humanitarna misija plemenite Kikinđanke koja je, u saradnji sa Crvenim krstom te zemlje, u rodni grad dopremila 57 vrednih pošiljki namenjenih bolesnim i iznemoglim ljudima.
U najnovijoj se našao bolnički nameštaj namenjen kikindskoj bolnici. Ova zdravstvena ustanova dobila je 34 kreveta, 24 dušeka, dve dizalice za bolesnike, 22 fotelje za bolesnike, isti broj noćnih ormarića i deset stolova za hranjenje. Irena ne krije da joj je puno srce kad može da pomogne rodnom gradu:
"Srećna sam što me u mojim akcijama svesrdno već godinama prati Crveni krst Francuske. Svesna sam da je finansijska situacija teška, i da je zdravstvu možda i najteže. Verujte, duša me zaboli kad vidim u kakvom su stanju bolnica i druge ustanove. Upravo se iz tog razloga trudim da pomognem koliko mogu", kaže Irena i otkriva da su joj Francuzi nadenuli neobičan nadimak:
"Jedna francuska firma koja priprema dokumentaciju za transport nazvala me je madam Kikinda, jer nisu mogli da zapamte moje ime. Bitnije mi je da jesu gde ide humanitarna pomoć", priznaje Irena.
Interesantno je da je saradnju francuskog i kikindskog Crvenog krsta inicirala upravo ova plemenita žena. Njena humanitarna misija započela je krajem 1992. godine. Tada se, priča Aranka Felbab, sekretarka kikindskog Crvenog krsta, ona prva javila iz inostranstva i ponudila pomoć:
"Zahvaljujući njenoj inicijativi Kikinda je dobila dva mini busa, pik-ap vozilo, ambulatna kola, ali i skener. Humanitarna pomoć, u 43 slučaja, dopremljena je velikim šleperima. Da je Irena tada imala više vremena, možda bi je i sama dopremila, jer je radila kao vozač zglobnog autobusa. Drago nam je što nakon 45 provedenih godina u Francuskoj, planira da se vrati u rodni grad i uživa u zasluženoj penziji", kaže Aranka.
