Sredina aprila. Sneg škripi pod nogama, a suve pahulje snega padaju po kaputu.Pogledom tragam za koleginicom Marinom. Potraga za najboljom fotografijom odvela ju je daleko ispred mene. Pokušavamo da se popnemo do vrha Babin zub, koji se nalazi na oko 1.700 metara nadmorske visine. Priče o divljim konjima koji lutaju obroncima ovog kraja najviše su uticale na to da se zaputimo ka ovom prelepom parku prirode.
- Divlji konji kreću se u krdu od oko 15 grla. Među njima je samo jedan pastuv, a tu je i jedna braon alfa kobila, koja obavlja ulogu kontrolora. Ne viđaju se tako često, pošto je ovo veliko prostranstvo - rekao nam je pre polaska meštanin Marko, koji se bavi etno-turizmom, i dodao da to nisu pravi divlji konji, već podivljali domaći, koje vlasnici u kasno proleće puštaju da pasu po obroncima ove divljine. Neki se više nikad ne vrate, već se grupišu u krdo, biraju slobodu i nov način života.Šum srcaNadam se da ću im ući u trag. Sneg sve više veje, ali se ništa ne čuje. Mogu da oslušnem šum sopstvenog srca. Do vrha Babin zub ostalo nam je još nekih 400 metara. Usput nailazimo na vučje tragove, koje pahulje lagano prekrivaju.
Ova planinska lepotica područje je prepuno raznovrsnog biljnog i životinjskog sveta - srne, lisice, divlje svinje, vukovi i jeleni mogu se videti kako pretrčavaju ski-stazu. Poznata je i po velikom broju lekovitog bilja i pečuraka koje u sezoni prekriju livade.- Katarina! Dođi! - prenula me je iz tišine Marina, koja se popela na sam vrh Babinog zuba.Ubrzanim korakom uspela sam da dođem do nje. Tišina i prizor koji će mi ostati urezan u pamćenju dok god me bude služilo. U tom trenu shvatam šta znači osećaj potpune slobode i povezanosti s prirodom. Osećaj strahopoštovanja prema ovoj netaknutoj prirodi je nešto što bi svako, makar jednom u životu, morao da doživi.- Čuješ? - pita me Marina.- Šta? Ne čujem ništa.- Pa baš to!Stajale smo tako nekoliko minuta, koji su se činili kao večnost, i uživale u potpunom miru. Kad bih morala da izaberem jedan savršen dan u svom životu, to bi bio upravo taj.PovratakPre odlaska u hotel, zaputile smo se u selo podno Stare planine. Sačekali su nas ljubazni domaćini, uvek spremni da putnike dočekaju izvornom trpezom, na kojoj je obavezno i belmuž, specijalitet ovog kraja, napravljen od sira i kukuruznog brašna. Otkrivam da je ovo područje izuzetno atraktivno za seoski turizam.- Ovde je nastala i priča o babi koja je Turcima prenela harač, pa se kaže da su je na Tresibabi tresli, u Mučibabi mučili, a na Babinom zubu su joj slomili zub da bi priznala gde je turski harač - priča mi vredni domaćin dok nas nudi vrućom lepinjom i rakijom.
Vatra pucketa u kaminu. Teško nam je da krenemo nazad. Mrak lagano pada...- Prestao je sneg. Idemo - kaže Marina.- Idemo. Ali se sigurno vraćamo!
ČINJENICE O STAROJ PLANINI- Stara planina udaljena je 80 kilometara od Niša, a 330 kilometara od Beograda- Ova planina nosi i drugo ime - Balkan, tako da je Balkansko poluostrvo dobilo naziv po njoj
