Na području zapadne Srbije jednom u 100 godina desi se katastrofa kao ova sada. Od 1887. počela su redovna merenja temperature i vode u Srbiji.
"Ekstremno niske ili visoke temperature, kao i ekstremna količina padavina traju samo nekoliko dana", kaže Nedeljko Todorović, meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Od 1887. godine kada je svakodnevno merenje započeto u Beogradu, beleženi su periodi ponavljanja kiša i suša, kao i hladnih i toplih zima i leta.
"Postoje određene oscilacije sunca, vetra i padavina, koje imaju cikličnost ponavljanja na period od 60 do 70 godina. Moje zapažanje je da se taj ciklus podudara sa severnoatlantskom dekadnom oscilacijom. Na svakih 60 godina postoji blag porast temperature", objašnjava Todorović.
Kišna godina je tako svaka treća ili četvrta koja ima više padavina. Isti slučaj je i sa hladnom zimom, postoji zakonitost koja nije baš stroga.
"Ne mogu da kažem da će sledeća zima biti hladna, jer ne znam da li će biti treća ili četvrta, može da se omaši za godinu. I ubuduće neće biti značajnijih promena niti katastrofičnih događanja",dodaje Todorović.
Profesor dr Vladan Ducić koji se bavi i dendroklimatologijom, naukom koja proučavanjem godova drveta objašnjava klimu u vreme rasta drveta, rekonstruisao je klimu na ovim prostorima.
"Postoje cikličnosti koje su izvesne optimalno 20 godina, što se može dovesti u vezu sa sunčanom aktivnošću. U 20. veku najsuvlja je bila prva dekada, a najvlažnija dekada od 1971. do 1980. U 19. veku najsušnija dekada bila je 1851-1870. kada je presušilo Palićko jezero. U poslednjih 200 godina, najhladniji je bio kraj 19. veka, kada su temperature bile niže nego danas u proseku za 1, 1,5 stepeni. Najviše temperature bile su 30-ih godina 20. veka i u ovoj prvoj deceniji 21. veka", ističe dr Ducić.
Prema rečima Jasminke Smailagić, načelnice u Nacionalnom centru za klimatske promene pri RHMZ, najveće ekonomske štete u Srbiji uzrokovane su sušama, poplavama, olujnim nepogodama praćenih gradom, klizištima.
"Pored suša kraćeg trajanja, karakteristična je sve češća pojava sušnih godina koje dovode do krupnih poremećaja u režimu voda i vodosnabdevanja, rečne plovidbe. Takođe, povećavaju se padavine na zapadu zemlje, a smanjuju na istoku i jugoistoku. Tropskih dana i noći je sve više, a manje je ledenih dana. Nagle su smene hladnih i toplih perioda. Ne može se tačno odvojiti koji deo od tog iznosa je efekat globalnog otopljenja - objašnjava Jasminka Smailagić.Posle dužeg perioda bez padavina, slede epizode intenzivnih padavina, a kao posledica toga su sve češće suše i poplave. Klimatolog Goran Pejanović ove promene pripisuje čoveku koji je poremetio ravnotežu u prirodi povećanim emitovanjem ugljen", dioksida.
"Najsigurniji način za čovečanstvo da bi izbegao negativne posledice promene klime je da se dogovori o smanjenju emisija ugljen-dioksida", zaključuje Pejanović.
(Blic)
