TRSTENIK - U devet dana, koliko traje vanredna situacija u Trsteniku, otac i sin, Goran (50) i Miloš Radonjić (22), jedva da su spojili nekoliko sati sna. Uši su, međutim, bile budne bez prekida. Ovaj dvojac radio-amatera među prvima je čuo loše vesti o dolasku Zapadne Morave iz Čačka i dao se u obaveštavanje, osmatranje i evakuaciju ugroženih.Radonjići su jedini među trsteničkim radio-amaterima mogli i od kuće da direktno komuniciraju sa kolegama iz Kraljeva.- Čim smo čuli šta se dešava, krenuli smo da javljamo ljudima, Kriznom štabu, a ja sam već bio na terenu kako bih sanirao stanje na energetskim sistemima - priča Goran Radonjić, po struci elektromonter. - Borio sam se na dva fronta. Jedan je bio na poslu pri distribuciji, gde smo imali, naravno, radio-komunikaciju, a druga bitka vodila se na tzv. mreži za opasnost.Stariji Radonjić obaveštavao je koje trafostanice treba hitno da se isključuju. Probijao se s kolegama kroz Grabovac, Prnjavor do Planinice. Mlađi Miloš javljao se sa tornja aerodroma. Ljudi su uspeli da čuju upozorenja, ali moravska osiona reka nije htela u korito.- U trenutku kada je probijen bedem u Trsteniku, bio sam na aerodromu, zbog ogromne količine vode nismo uspevali da osposobimo pistu, pa smo se dali u obaveštavanje i evakuaciju - kaže Miloš. - Upravo sam sa tornja video meštanina iz Odžaka koji je kasnije spasen. Nije uspeo na vreme da napusti njivu.Repetitori šalju signal na veliku udaljenost. Tako je oko 20 radio-amatera moglo da reaguje. Zbog ogromne brzine Zapadne Morave, međutim, trstenički kraj nije mogao da se odbrani.Oko 20 radio-amatera iz ovog gradića uključilo se u akciju. Bratislav Arsić nije napuštao Ribničke Salaše, Slaviša Parić pomagao je i u odžačkom kraju, Ljubinko Radovanović uzbunjivao je ljude i kada je Ljubostinjska reka počela da plavi njegovu kuću u Grabovcu. Na vezi su danonoćno bili Predrag Šljipogor, Miroslav Glišić, Slaviša Palić, Ivica Cvetković. Mnogo su pomagali i Slaviša Milenović iz Kraljeva i Boban Kurandić iz Raške.A Radonjići su zavoleli radio-komunikaciju, jer žive na kilometar od aerodroma. Odrastali su uz vojsku.- Mogućnost da se u realnom vremenu prenese prava informacija o stanju na terenu je ključna - kaže Miloš. - Ti zvuci iz detinjstva i ta pomoć koju radio-amateri mogu da pruže bila je presudna da krenem očevim putem.(Novosti)
