Svi u Novoj godini očekuju da ih obasja srećna zvezda. Neki veruju u čuda, a neki sreću traže ašovom i budakom, ali ne na gradilištu. Po ljutom mrazu, čak i usred noći, tragači za blagom lutaju po planinskim vrletima i zavlače se u mnogobrojne pećine oko Majdanpeka u potrazi za mitskim bogatstvom. Oni kopaju tamo gde "koze pasu pod ručnom" i u tminama podzemlja u nadi da će pronaći dragocene antičke predmete ili riznice hajduka koji su presretali turske karavane.- Da im ponudiš pare da ti iskopaju neku rupu u dvorištu grdno bi se uvredili, ali kad čuju za zakopano blago, nije im teško da zabadava kopaju noću u planini, po ciči zimi, u kamenjaru, rizikujući život - komentariše Mirko Šalarević, iz majdanpečkog udruženja građana "Praurija", stojeći na rubu rupetine široke oko tri metra, duge oko pet i duboke isto toliko.Ovaj iskop napravljen je u stenovitom tlu na samo desetak koraka od litice koja se vertikalno survava stotinak metara dublje u Ponor, gde Rajkova reka grmeći preko kamenih gromada propada pod zemlju. Rupetina u koju bi bez problema stala dva automobila nije jedina na vetrovitom planinskom vrhu, nju okružuje sijaset nešto manjih jama.- Iskopana zemlja je još mekana, nije stigla da se smrzne, znači da su noćas kopali - iščuđava se istoričar Slaviša Jeremić, iz "Praurije", koji se bavi očuvanjem i promocijom baštine majdanpečkog kraja. - Ovde se odrasta s pričama o zakopanom blagu, ali neko ih ostavi u lepim uspomenama iz detinjstva, a neki ih shvate preozbiljno. Problem je što kopači u potrazi za blagom iz bajki uništavaju pravo bogatstvo, bez premca u Evropi. Reč je o svedočanstvima o sedam milenijuma dugoj istoriji rudarstva u Majdanpeku i njegovoj neposrednoj okolini.
Reporteri "Novosti" su sa "praurijancima" obišli čudesne predele oko srpskog "grada zlata" gde se nalaze ugrožene riznice prošlosti kojima jednako prete i bezobzirni "divlji arheolozi" i nemar zvanične nauke. Iako je ova oblast svetski priznata kao kolevka rudarstva, stari lokaliteti nisu zaštićeni, a novi se već godinama ne istražuju.Dugo se verovalo da najstariji rudnici ovog kraja potiču iz vremena Rimljana, ali arheološka istraživanja na brdu Okno kraj sela Rudna Glava pomerila su granicu nekoliko milenijuma unazad, u mlađe vinčansko doba, oko 5.000 godina pre nove ere, u neolitu. Utvrđeno je da reč o najstarijem rudniku bakra u Evropi, ali iskopavanja su obustavljena 1989. a lokalitet je prepušten eroziji i propadanju.- Ipak to nije bio kraj otkrića o praistorijskom rudarstvu u severoistočnoj Srbiji, koje je imalo veoma širok zahvat - kaže Jeremić. - Nalazi na brdu Praurija na ulazu u Majdanpek pokazali su su da se ovde rudarilo u isto vreme kada i na Rudnoj Glavi. U blizini grada utvrđeno je postojanje nekoliko neolitskih naselja, među kojima je posebno interesantno ono u Kapetanovoj pećini. Ona se nalazi u steni koja dominira nad okolinom kao prirodno utvrđenje.Lokalitet Kapetanova pećina uočio je davnih sedamdestih legendarni arheolog Dragoslav Srejović i njegova ekipa je obavila manja iskopavanja. Smatrao je da je reč o značajnom naselju ratničkih nomada iz četvrtog milenijuma nove ere koji su dojahali iz stepa preko Dunava. Oni su imali jače bronzano oružje kojim su pokorili civilizaciju bakra, ali nisu kao drugi osvajači samo protutnjali ovim predelima pljačkajući i uništavajući. Doselili su se, izmešali s lokalnim stanovništvom i podelili tajnu bronze, započinjući novi civilizacijski krug. Pravili su karakteristična naselja u pećinama, koje su uz malo truda pretvarali u utvrđenja gde su se u slučaju opasnosti sklanjali stanovnici naselja iz podnožja. Pretpostavlja se da je i oko Kapetanove pećine postojalo takvo naselje u obliku amfiteatra, pa su devedestih započeta istraživanja.
Neki kopaju, meki otimaju
Sve civilizacije koje su u poslednjih sedam milenijuma prošle Majdanpekom i okolinom tražile su dragocene metale. - Neki su kopali, a neki su bogami i otimali, kao legendarni harambaša Rajko. On je nesumnjivo istorijska ličnost jer mnoštvo toponima ovog kraja nosi njegovo ime. Selo Rajkovo, Rajkova stolica, Rajkovo sedlo .... U stvari o harambaši Rajku se gotovo ništa ne zna, jer ovaj kraj ima pored milenijumske tradicije rudarstva isto toliko dugu tradiciju smena stanovništva. U vreme osvajačkih pohoda privučenih pričama o blagu, kao i u vreme pada tehnoloških znanja ovaj rudarski kraj je potpuno raseljavan. Tako su se na sve strane širile legende o blagu, zbog kojih je su posle nekog vremena rudari i ostali tragači iznova dolazili - kaže istoričar Slaviša Jeremić.
