Najnovije vesti

PISMO ČITAOCA KURIRA: Čačani, pomozite! 10 km od vas živimo u selu Viljuša, a nemamo ništa!
Foto: Profimedia

Muke podno planine Jelice

PISMO ČITAOCA KURIRA: Čačani, pomozite! 10 km od vas živimo u selu Viljuša, a nemamo ništa!

Srbija
Jedna od redovnih čitateljki Kurira obratila se našoj redakciji sa željom da skrene pažnju na probleme seoskih domaćinstava u Srbiji. Njegovo pismo prenosimo u celosti, a pozivamo i ostale da nam pišu na imejl adresu webredakcija@kurir-info.rs.

Poštovana redakcijo,

Nemam pitanje, ali imam reči koje ću pretočiti u pismo vama.

Mnogima je pomogao vaš objavljeni tekst. Mnoge istine su se saznale kroz vaše tekstove. Tako se nadam da će i ovo moje pismo naći mesto i da će se nešto učiniti.

Živim u jednom malom selu nadomak Čačka, ispod planine Jelice. Selo je 10 kilometara udaljeno od Čačka, ali je istina takva da se čini da živimo u "modernizovanom," 19. veku.

Selo nema prodavnicu i nema autobusku liniju. Mi koji živimo na kraju sela, od autobusa i prve prodavnice udaljeni smo od 4-5 kilometara. Deca isto toliko do škole, obdaništa, ambulante. U ovom selu žive veliki i pravi srpski domaćini. Svojim radom bore se da imaju automobile, kako bi lakše stigli do grada, radnih mesta, prodavnice, decu odvezli do obdaništa ili škole.

Koliko god je ovde zdrava porodična sredina, radni i vredni ljudi, čuvari svojih domaćinstava koji ne dopuštaju da napuste svoje domove i lociraju se u gradu, toliko grad nije zainteresovan za ovo selo.

U predelu gde i ja živim, okruženi smo planinom Jelicom, šumom, bez uličnog osvetljenja, bez seoskog vodovoda koji bi mogli da koriste svi stanovnici. Kapacitet je mali. Ko se priključio na seoski vodovod, taj nema problem sa vodom, mi koji to nismo, jer smo kasnije osnovali svoja domaćinstva ovde, koristimo bunare i borimo se sa letnjim sušama.

U toku ovog leta, kroz selo je sproveden gas. Niko od meštana nije znao šta se i zašto kopa, pa tako nisu bili ni pitani da li im taj gas treba. Domaćini imaju svoje šume, gajeve, iz kojih koriste svoj ogrev, tako da je nepotrebno bilo investirati u sprovođenje gasa.

Problem sa vodom je mnogo veći, ali grad Čačak nije imao slug da sprovede gradski vodovod i potrebnu kanalizaciju. Neko se okoristio uvođenjem gasne instalacije kroz selo. Roditelji se bore da se uvede školski autobus za decu, ali i to ide jako teško. Mi koji nemamo svoj automobil, a nismo toliko imućni da koristimo taksi, jer cena taksija je kao i autobuska karta Čačak-Beograd, koristimo svoju obuću koja nam je jedino "prevozno", pešačko sredstvo do prve prodavnice ili autobuske stanice.

Otići do prodavnice, preći od 4-5 kilometara i vratiti se do kuće, potrebno je 2 časa i preći 8-10 km u jednom i povratnom pravcu. Staza pešačenja je uvek ista, ali naše godine se menjaju, time i teskoba pešačenja. Prolazila sam putanju od Čačka do Novog Sada ovih dana i zaparalo mi je dušu kad sam videla koliko sve šljašti novogodišnjim ukrasima, pa su i ulične bandere ukrašene kroz Beograd, poret puta koji je trasa putovanja, i pitam se da li za gradove ima, a za sela isto ima, ali trud da se ona unište.

Projekat "Beograd na vodi" je pompezan, ali srce Srbije ostaje bez arterije prava na kucanje i življenje.

Ovaj tekst predajem vama u ruke sa nadom da će te ga pretočiti u tekst koji će se naći na stranicama vašeg lista, i uložiti svoj trud, kao u svim situacijama, da se nešto učini i za ovo zdravo srpsko selo.

Na mnogaja ljeta neka teče vaše postojanje.

(Ime poznato redakciji)

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...