Od 4.464 lekara, koliko je trebalo da obnovi licencu do 1. januara 2016. godine, zahtev nije podnelo 827. Mnogi su otišli u penziju, a više od 300 želi da napusti Srbiju.
- Od treće godine studija učim nemački, a čim sam završio Medicinski fakultet počeo sam da tražim posao u Nemačkoj. U Nemačkoj će mi plata biti tri puta veća od one koju bih dobijao u Srbiji, gde zapravo i ne mogu da dobijem posao - objašnjava Uroš Gredić.
Na spisku novosadske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje deficitarna zanimanja zauzimaju ginekolozi, radiolozi, oftalmolozi, neuropsihijatri i anesteziolozi. Ali mlade lekare koji rade u domovima zdravlja ne šalju na specijalizaciju. Po zakonu na specijalizaciju mogu da odu tek kada napune dve godine staža.
- U inostranstvo najviše odlaze mladi lekari jer ne vide mogućnost da napreduju. Kada završe fakultet, pokušavaju da pronađu zaposlenje, a kada im to ne pođe za rukom, odlaze u inostranstvo i to najčešće u Nemačku koja planira da uveze oko 120.000 medicinskih radnika - objašnjava dr Dunja Civrić, predsednica Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Vojvodine ističući da Vojvodina vrlo brzo može doći u situaciju da nema dovoljno kadra.
Sličan trend iskusile su do sada Mađarska i Hrvatska, koje su od viška zaposlenih lekara za svega nekoliko godina stigle do manjka, što je bio rezultat članstva u EU koje je omogućilo lakše kretanje ljudi, kapitala i robe.Brine o 1.750 pacijenata
Za razliku od ostalih delova Srbije, gde je na 100.000 stanovnika zaposleno 289 lekara, u Vojvodini taj broj ne prelazi 251, s tim da je u nekim okruzima i manji. Prema tvrdnjama nadležnih u Vladi Vojvodine, pokrajinske zdravstvene institucije raspolažu sa samo 57 lekara opšte prakse na 100.000 pacijenata, što znači da jedan lekar pregleda skoro 1.750 ljudi.
Presudna zarada
Mladi ljudi kao razlog za odlazak najčešće navode razliku u uslovima i zaradi. Ne možete da poredite platu od 50.000 dinara sa više od hiljadu evra, koliko će zaraditi lekar opšte prakse u Nemačkoj. Drugi problem je u tome što naša država školuje više kadra nego što može da zaposli. Zbog toga je potrebno uskladiti školstvo s tržištem rada - objašnjava dr Civrić.
(Blic/Slađana Aničić)
