Pet mesta koja morate videti

GRAD SPOMENIKA SRPSKIM VELIKANIMA

Za razliku od privrede, kojom se ne može baš pohvaliti, Valjevci su ponosni na sve ono što njihov grad nudi na kulturnom i naučnom polju.

Zato svima koji dolaze u ovaj grad, kroz koji protiče Kolubara, predlažu da posete Petnicu - omiljeno izletište kraj grada, u kom se nalazi i jedna od najboljih istraživačkih stanica u Evropi, ali i prelepa pećina.

Valjevo je grad spomenika posvećenih velikanima srpske kulture i istorije: Vuku Karadžiću, Milovanu Glišiću, Proti Mateji Nenadoviću, Iliji Birčaninu, vojvodi Živojinu Mišiću i Desanki Maksimović.

Kad dođete u Valjevo, morate posetiti Tešnjar, valjevsku verziju Skadarlije: stari deo grada izgrađen u tursko vreme, u kom se svakog leta održava kulturna manifestacija Tešnjarske večeri.

Nikako ne smete propustiti posetu manastirima ovog kraja: Pustinji, Ćelijama i Leliću, kao ni posetu najčistijoj reci u Evropi, reci Gradac.

Valjevo nekad i sad
BILI SILA U PRIVREDI, DANAS STANDARD NULA

U vreme SFRJ Valjevo je po privrednoj jačini bilo sedmi grad u zajedničkoj državi. Valjevo je danas po životnom standardu građana uvek pri dnu liste gradova Srbije, a bez posla je oko 9.000 ljudi.

Valjevo je nekada imalo „Srbijanku“, „Stefil“, „Jablanicu“, „Elind“, „Kožaru“, „Uzor“... Sve te privatizacije su propale. Danas u Valjevu uspešno rade tek tri relativno velika sistema, od kojih je jedan iz namenske industrije, ali radnici ovih firmi od svojih plata više ne mogu da zidaju kuću, kao što su mogli nekad.

Ni potrošačka moć Valjevaca nije na zavidnom nivou: nekada bi jedina robna kuća u gradu bila bukvalno ispražnjena svakog desetog u mesecu jer su radnici mogli da kupuju ozbiljne stvari. Danas ima nekoliko stranih trgovina, ali se kupuje na odloženo i rasteže se jedna kupovina na mesece plaćanja.

Nekada su košarkaši valjevskog Metalca tukli Partizan, Zvezdu, Jugoplastiku, Cibonu na njihovim bunjištima. Valjevski košarkaši su i danas prvoligaši, ali bez Valjevaca u timu.