Njeno beživotno telo pronašli su, na krevetu, ljudi koji su sa njom imali ugovor o doživotnom izdržavanju. Uprkos bogatstvu koje je nasledila, umrla je u krajnoj bedi.Početkom godine, Marija Zlatić je za Novosti ispričala svoju životnu priču, uprkos ljutnji ljudi koji su sa njom imali ugovor o doživotnom izdržavanju i koji su, nakon staričine smrti, postali naslednici njenog bogatstva.
- Tamo gde ja uskoro treba da idem, pare mi ne trebaju, zato sam ih i poklonila - uz osmeh je pre pola godine govorila, kao da je predosećala skori kraj. - Dala sam novac ljudima koji me čuvaju. Njima te pare više trebaju, a ja ionako ne znam ni koliko je to. Meni je dosta mojih osam hiljada dinara, koliko dobijam na ime poljoprivredne penzije...
Posle gotovo četvorogodišnjeg dopisivanja sa nadležnima u Australiji, u čemu joj je pomogla komšinica Mara Andrejević, Marija je krajem prošle godine obaveštena da je od supruga nasledila nešto više od 940.000 australijskih dolara. I, tada su počeli problemi. Nakon što je dobila nasledstvo, pojavili su se mnogobrojni "naslednici", koji su tvrdili da poseduju Momčilov testament - pričaju nam komšije.
- Ljudi, koji su sa Zlatićkom zaključili ugovor o doživotnom izdržavanju, u međuvremenu su već podigli najveći deo tog novca. Jedina koja nije marila za novac bila je Marija. Umrla je kako je i živela - sama u svojoj trošnoj kući od blata. Jedino društvo su joj bili psi, koje je hranila i brinula o njima do poslednjeg dana.
Kako se ispostavilo, Momčilo je u nekretninama u Australiji imao blizu tri miliona dolara. Međutim, posle njegove smrti, porez nije plaćan, pa su, nakon što su svi dugovi namireni, Mariji preostalo nešto više od 940.000 australijskih novčanica.
- Sećam se, kao da je juče bilo - setno nam je pričala Marija. - Bilo je to 1956. godine. Momčilo i ja smo kupili kartu u jednom pravcu za Australiju, a put nas je odveo u gradić Gvildford. Moj muž je radio kao tesar u jednoj fabrici, a ja sam brinula o domaćinstvu.
Posle godinu i po, Mariji je stigla vest da joj je majka Stana teško bolesna. Nije razmišljala. Sela je u prvi avion i vratila se kući.- Brinula sam o bolesnoj majci, na kraju je i sahranila, ali se u Australiju više nisam vratila - pričala nam je Marija. - Momčilo mi je povremeno pisao. I slao mi je novac. Želeo je da se, kada dočeka penziju u Australiji, vrati u Srbiju.Godine su prolazile. Potom i decenije. Ali, Momčilo se nije vraćao. Pričalo se da se u Australiji obogatio i postao gazda nekoliko farmi stoke, ali su svi mislili da to nije istina. Tek, pre pet godina Marija je čula da joj je suprug preminuo.- Kazala sam to komšinici Mari i zamolila je da, ako može, sazna nešto više o tome - pričala nam je Marija.
- Mara je stupila u kontakt sa ljudima iz Australije. Godinama je tragala i na kraju su me, početkom septembra prošle godine, obavestili da sam nasledila Momčilovu imovinu. Pare sam dobila pre nekoliko meseci. I odmah sam ih podelila. Meni, vidite i sami, baš ništa ne treba.
Umrla tiho, kao što je i živela
Baka Mara je sahranjena u četvrtak u Boljevcu. Umrla je tiho, baš kao što je i živela. Nije stigla ni da, više od pola veka otkako se vratila iz Australije, makar poslednje dane provede životom dostojnim čoveka.
(Večernje novosti)
