Vrganj, lisičarka (poznata i kao lisičara ili žujara), ljutače, donela je početkom ovog leta odličnu zaradu beračima, otkupljivačima i izvoznicima.
Ima još dosta manje poznatih jestivih i ukusnih, tako i veoma lekovitih vrsta, a o njihovom poreklu i načinu pripreme možete dosta da naučite u vlasotinačkom mikološkom društvu „Jug“ koje funkcioniše nepunih godinu dana.
U planu nam je da pravimo prave gljivarske ture do Vlasinskog jezera ali najpre moramo da omasovimo članstvo. Ljudi, pa čak i oni koji znaju da razlikuju otrovne od jestivih vrsta, ne odnose se sa pečurkama na pravi način. Nepravilno ih beru i tako umanjuju njihov kvalitet“, objašnjava nam Aleksandar Peškić, predsednik udruženja.
U jeku berbe, sredinom maja meseca, ovo mikološko društvo održalo je više predavanja i edukacija za učenike i profesore vlasotinačkih srednjih škola.
Samo ako pogodite pravi trenutak…
Cene diktiraju firme koje se bave izvozom pečuraka, a one pred kraj sezone znaju da padnu i na 250 do 300 dinara za kilogram. „Kupci traže mlade i male vrganje, a berači ove godine pronalaze uglavnom velike vrganje. Mnogi berači se zbog toga odlučuju da vrganje seckaju i suše, a za kilogram suvih dobijaju između 1.000 i 1.200 dinara“, kaže Dejan Radivojević koji ima firmu koja se bavi otkupom pečuraka i voća.
(Jugmedia)
