Jedni su smatrali da bi trebalo detaljnije istražiti podzemne hodnike koji se, kako se pretpostavlja, prostiru na ogromnoj površini, i od njih, eventualno, napraviti turističku atrakciju, po uzoru na neke druge evropske gradove, dok su drugi bili mišljenja da je u pitanju skup i rizičan poduhvat i da se ne bi trebalo upuštati u njega.
Pored problema nedostatka stručnih i opremljenih ljudi za istraživanje, postoji i rizik od gušenja posetilaca prouzrokovanog eventualnim prisustvom otrovnih gasova u hodnicima.Pojedini istoričari čak, ne sporeći da su se u okviru utvrde nalazili i podzemni hodnici, smatraju da oni nisu bili tako dugački, ali ni prostrani, da bi mogli da služe u turističke svrhe.
Uz konstataciju da bi od velike koristi bilo da ono što nam je baštinjeno bude i dostupno široj javnosti, profesor Grozdanov je svojevremeno poručio da su podzemni hodnici izuzetna atrakcija, navodi portal Zrenjaninski.com.
Bečkerečka tvrđava, inače, izgrađena je oko 1527. godine. Odlukama Karlovačkog mira, 1699. godine, Temišvarska pokrajina (uključujući i Bečkerek) ostala je pod turskom vlašću, s tim da je austrijskoj vojsci, koja je zauzela ovaj deo Banata, pripalo da razruši tvrđavu. To se i dogodilo 1701. godine.
– Svaka tvrđava imala je svoje podzemne kanale kako bi stanovnici mogli da se povuku pred neprijateljem, pa ni Bečkerečka tvrđava nije bila izuzetak. Smatram da bi lagumi pod gradom trebali da se ispitaju, jer predstavljaju veliki potencijal za ovaj region. Zamislite da se školske ekskurzije povedu 500 metara pod zemlju. To bi đake oduševilo, a poseta bi sigurno predstavljala i prvorazrednu turističku atrakciju za domaće i strane goste – isticao je Grozdanov, koji smatra da su za njihovo sakrivanje od javnosti odgovorni turistički radnici Zrenjanina.
Ubrzo je stigao odgovor iz Turističkog centra grada Zrenjanina, odakle su podsetili da je Grozdanov svojevremeno bio predsednik Upravnog odbora ovog javnog preduzeća, ali da zvanično nikada nije izneo ideju o lagumima kao mamcima za domaće i strane turiste. Turistički radnici su mišljenja da istraživanje podzemnih hodnika i nije njihov posao, jer oni nigde u svetu ne grade ono što bi trebalo da se pokaže, već nude gotove proizvode.
Bilo kako bilo, Grozdanov je u međuvremenu prestao da gura ovu inicijativu i do danas niko drugi nije potegao to pitanje.One znatiželjne, ipak, mami ulaz u jedan od podzemnih hodnika, koji se nalazi u samom centru grada, odnosno u Gradskoj bašti, najlepšem parku u Zrenjaninu. Ovaj lagum visok je svega oko metar i po, a istoričari to objašnjavaju činjenicom da su ljudi u srednjem veku bili mnogo nižeg rasta. Onima koji bi, bez obzira na to, hteli da zavire unutra, to sada nije omogućeno. A pitanje je da li će ikada i biti.
(zrenjaninski.com)
