Uz najveće počasti danas će na Keju žrtava racije u Novom Sadu biti obeležena 75-godišnjica Novosadske racije, u kojoj su mađarski fašisti ubili i pod zaleđeni Dunav bacili više od 1.200 Novosađana, pre svega Srba, Jevreja i Roma.Tog kobnog 23. januara 1942. godine tada osmogodišnja Ema doputovala je s majkom iz Sombora u Novi Sad. Došla je po rođendanski poklon: veliku lutku od tetke Polio. Nije ni slutila da će se njen izlet pretvoriti u pakao. Kamioni smrti
- U centru grada nas je zaustavio naoružani vojnik. Tražio je od majke dokumente. Ostali su u putnoj torbi s kovertom i novcem kod tetkine prijateljice, gde smo odsele. Majka je pokušala da to objasni, ali on ju je grubo prekinuo i odveo nas na neki trg. Tu je već bila grupa odraslih i dece - priča Ema. Seća se da su ljudi odvoženi kamionima u grupama, po rasporedu koji je određivao žandarm kog su svi zvali Šanji.
- Zima i strah su mi se uvukli u kosti. Užasno su me plašili vojnici i gruvanje topova. Kasnije sam saznala da su se čuli topovi s petrovaradinske strane. Razbijali su debeli led na Dunavu - priseća se Ema. Sreća u nesreći je bila to što ona i majka nisu ubačene u kamion ka Dunavu, na mesto stravičnog zločina. Spasla je rođaka Ana
SurovoKUŠ, KOPILE!Ugledala je starijeg dečaka kako plače i trči do Šanjija da zatraži pomoć.- Umesto pomoći, Šanji je kundakom udario dečaka u glavu. On je pao. Sneg oko njega bio je crven od krvi. Počela sam da plačem. Šanji mi je prišao, uneo mi se u lice i urlao: „Kuš, kopile! Sad ćeš i ti da putuješ!“ Majka me je čvrsto zagrlila i pokrila bundom, preklinjući vojnika da me ne dira - priča ova hrabra starica.
TugaTETKA POLIO UBIJENA U RACIJISvakog 23. januara Ema dolazi u Novi Sad da oda poštu onima koje su žandarmi pobili i bacili u Dunav. Među tim žrtvama je i Emina rođaka s očeve strane, tetka Polio, Apolonija Laupert, od koje je Ema trebalo da dobije lutku za rođendan.
