Za našu kulturnu, ali i političku istoriju interesantan je put koji je ovaj reljef prošao. Na sahrani kralja Aleksandra Karađorđevića, ubijenog u atentatu u Francuskoj 9. oktobra 1934, nemačku delegaciju predvodio je Herman Gering, rajhsmaršal u Hitlerovoj vladi, ministar vazduhoplovstva i predsednik vlade Pruske.Gering je iz aviona izašao u generalskoj uniformi s crnim florom oko ruke i odmah je otišao u Stari dvor, gde je na kraljev odar položio venac na kome je pisalo: „Svom bivšem junačkom protivniku s dubokom tugom - nemačke oružane snage“.Na grob kralja Aleksandra položio je drugi venac, na kome je pisalo: „Svome nekadašnjem herojskom protivniku, u znak bola i žalosti, vojska i mornarica nemačkog Rajha“. Gering je potom zamolio da obiđe imanje Karađorđevića na Oplencu. Kažu da se skoro sat vremena zadržao ispred reljefa „Tajna večera“, u jednom trenutku je i uzviknuo: „Čudesno“.Prva nemačka jedinica stigla je u Topolu 1941. i uputila se na Oplenac. Specijalni opunomoćenik Franc Nojhauzen preuzeo je „Tajnu večeru“ i lično je odneo rajhsmaršalu. Do kraja rata bila je, kako se sam hvalio, jedan od najznačajnijih eksponata Geringove kolekcije.M. M.
