Jamil Abu Isneineh ponosni je otac dvojice srpskih oficira, pilota Viktora Džaser Milenkovića (26) i poručnika Luke Milenkovića (24). Jamil je rođen u Kuvajtu, a od 1980. godine živi u Srbiji. Završio je turizmologiju na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu i oženio se sa Paraćinkom, koleginicom sa fakulteta.
- Kod Viktora se razvila velika ljubav prema avijaciji još odmalena. Bio je stalni posmatrač događaja na sportskom aerodromu u Davidovcu. Konkurisao je za pilota i od 1.200 kandidata bio je 12. Svake godine proglašavan je najboljim studentom u klasi, primio je srebrnu sablju na kraju školovanja u konkurenciji cele Vojne akademije. On je sada na Batajnici i specijalizovao se za upravljanje helikopteron. Nije me vozio do sada - priča sa osmehom popularni Džimi.
On je zadovoljan uspehom svojih sinova jer su obojica oficiri i na odgovornim pozicijama.
- Luka je dve godine mlađi i on je Vikotorovim stopama krenuo u avijaciju. Velika su odricanja, fakulteti su zahtevni i naporni u svakom smislu. Međutim, ponuđeno mu je da pređe na pohađanje logistike, tako da je i njemu laknulo, jer nije zavoleo avijaciju. Odmah posle akademije dobio je službu u Vranju. Braća se često viđaju u Paraćinu ili Beogradu - ponosno kaže Džimi.
Paraćinci su mu svi čestitali na uspehu sinova, on je posebno zahvalan zbog velikog interesovanja i pažnje sugrađana.
- Fakultet u Beogradu sam završio sa prosečnom ocenom devet. Život me odveo u Paraćin, tu je rođena moja bivša supruga Vesna, koja je bila i moja koleginica na fakultetu. Sudbina. Izrodili smo dvojicu sinova - objašnjava Džimi. On putuje u Jordan na svakih 15 godina, a na 150 kilometara od Amana nalaze se grad Irbet i njegova porodica.
Držao je 20 godina turističku agenciju, sada se zaposlio u ugostiteljstvu, radi sa strancima i grupama.
- Paraćinci su me dobro prihvatili. Nikakve neprijatnosti nisam imao u Srbiji. Radio sam u u Ćupriji 18 godina u turizmu i u ugostiteljstvu, svi me znaju - kaže Džimi.
Stigao usred nestašice i ostao
Kad sam sa ocem došao u Beograd 1980. godine, vladala je nestašica, mnoge stvari su se kupovale na bonove. Kaže on meni: “Gde si me doveo, vidiš da nema ništa, pakuj se“. Rekao sam ne, kako živi narod, tako ću i ja. Pregurali smo taj period. Onaj ko radi i ima. Bez borbe nema ništa. Ustajem svakog jutra u pet, od šest radim. Dobar radnik u ugostiteljstvu je ispeglan, obrijan, namirisan, ljubazan i srdačan - priča Džimi.
(Blic/Goran Jevremović)
