U Srbiji je iz dana u dan sve veći procenat rasta maloletničke delinkvencije. Po rečima stručnjaka, do sukoba uglavnom dolazi iz raznoraznih razloga i s povoda. No, evidentno je da verbalno sukobljavanje brže prelazi u fizičko jer današnje generacije imaju niži prag tolerancije i ne znaju za verbalni raspravu već odmah potežu za upotrebom argumenta sile.Vršnjačko nasilje je u porastu, a po zvaničnoj stastistici, tome je verovatno doprinelo i to što se sada o tome mnogo viša zna i priča, pa se i češće prijavljuje, navodi novosadski Dnevnik.
Evidentno je da verbalno sukobljavanje brže prelazi u fizičko jer današnje generacije imaju niži prag tolerancije. Nasilje među vršnjacima, između ostalog, podrazumeva i koškanje, podrugivanje i verbalno nasilje, kojeg je verovatno uvek bilo, ali se tome nije pridavao preveliki značaj, smatraju stručnjaci.
Danas nema pravila o tome iz kakvih porodica dolaze deca sklona problematičnom ponašanju. Ranije su maloletni izgrednici uglavnom dolazili iz problematičnih porodica, ali danas se često dešava da deca intelektualaca i dobro situiranih ljudi budu problematična, da posežu za upotrebom sile ili da se odaju razbojništvima i teškim krađama.
Novija istraživanja akcenat daju novoj generaciji delinkvenata koji potiču iz porodica s visokim životnim standardom. Devedesetih godina prošlog veka su, podsećanja radi, plasirani novi sistemi vrednosti koji su bili uzor mladima. Ti sistemi vrednosti, plasirali su nove obrasce ponašanja uz visoku dozu agresije i nasilja, koji su vidljivi još u osnovnoj školi. Čini se da ni danas nije ništa bolje.
Odrastanje je vrlo dinamičan proces. Mladost je razdoblje života u kojem se pojedinac suočava s različitim problemima i zadacima koji se pred njega postavljaju. Kod tinejdžera se javlja potreba za druženjem i uključivanjem u društveni život kroz pripadanje određenim vršnjačkim grupama i društvima. Međutim, dešava se da se mladi udružuju i identifikuju s devijantnim grupama, tražeći sebi slične s istim psihičkim i društvenim problemima. Njihovo druženje postaje obeleženo nasilničkim ponašanjem.
Ne treba zanemarivati činjenicu da devijantno ponašanje često prerasta u delinkvenciju. U tim slučajevima postoji veliki rizik da će maloletni prestupnici koji dođu u sukob sa zakonom nastaviti putem kriminala. Da bi se mlad čovek „otrgao” iz kanyi devijantnog ponašanja neophodna je pomoć stručnjaka, ali i uključiti celu porodicu, posebno roditelje. Rad samo s prestupnikom, ma koliko roditelji to najviše voleli, obično je nedovoljan.
Istraživanja su pokazala neke karakteristike ličnost maloletnika koji su skloni delinkventnom ponašanju. To su niži nivo inteligencije, što se iskazuje kroz lošiji uspeh u školi, i psihopatske crte ličnosti (egocentrizam, nesposobnost prihvatanja drugih ličnosti, samoprecenjivanje, emocionalna nestabilnost, nizak stepen tolerancije na frustraciju). Delinkventi su agresivnije ličnosti, pretežno ekstrovertni, smatraju psiholozi.
Zaštićeni do 14. godine
Po zakonu, do 14. godine za sve postupke dece odgovaraju roditelji. Od 14. do 16. godine su mlađi maloletnici, koji su takođe krivično neodgovorni, ali im se izriču vaspitne mere kao što su pojačan nadzor roditelja i upućivanje na razgovore u centar za socijalni rad.
Mladi između 16 i 18 godina tretiraju se kao stariji maloletnici, koji mogu biti osuđeni i na maloletnički zatvor, osim kazneno-popravnih mera.Postoji još jedna kategorija „mlađih punoletnika” u koju spadaju osobe od 18. do 21. godine i njima se izriču kazne kao starijim punoletnicima, ukoliko nisu izvršili ozbiljna krivična dela. Oni su najčešće počinioci sitnih krađe, otimačina i razbojništava na ulici.
