icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

SRAMOTA ZA SRBIJU: Pomori životinja sve češći, za počinioce nema odgovarajućih kazni
Foto: Društvo za zaštitu ptica Facebook printscreen

alartmatno

SRAMOTA ZA SRBIJU: Pomori životinja sve češći, za počinioce nema odgovarajućih kazni

Srbija

Masovna trovanja životinja u Srbiji, među kojima su i ugrožene vrste ptica, učestala su poslednjih mesec dana, a stručnjaci iz Austrije i Srbije upozoravaju da je sutuacija alarmantna.

 

Među desetinama stradalih životinja je i retka i strogo zaštićena vrsta - orao krstaš, koji je u Srbiju doleteo iz Austrije. Ornitolozi te zemlje obavestili su Srbiju da su registrovali prestanak kretanja ptice. Mlada ženka orla krstaša nađena je otrovana ilegalnim pesticidom

 

foto: Youtube Printscreen

“Izvor trovanja su bili postavljeni otrovni mamci. To su različiti životinjski ostaci, tretirni najverovatnije ilegalnim sredstvom “furadan”. Sada imamo i potvrdu toksikološke analize analiziranih uzoraka da je u pitanju “karbofuran”, supstanca koja je zabranjena u Srbiji od 2014. godine. Ovakvi mamci su namenjeni najčešće šakalima ili psima lutalicama, i nažalost ljudi da bi uklonili nešto što vide kao štetočine, sami prave nemerljive štete u prirodi jer otrov ulazi u lanac ishrane i samo jedan bačen mamac može da izazove pomor”. rekla je za B92.net Milica Mišković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

 

Ona dodaje da je situacija alarmantna i da bi "država morala da preduzme nešto".

 

“Neophodna je bolja kontrola prometa nedozvoljenih sredstava kao sto je “furadan" kako bi eliminisali uopšte mogućnost da se ovakve supstance koriste. Naš predlog je i usvajanje protokola za tretiranje ovakvih slučajeva. Bez adekvatnih osuda za ova krivična dela ne možemo očekivati da ćemo ubuduće stati na put trovačima”, istakla je Miškovićeva, rukovodilac projekta za zaštitu orlova krstaša ispred Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije..

 

foto: Društvo za zaštitu ptica Facebook printscreen

Njen austrijski kolega Matijas Šmit iz organizacije “Birdlife” složio se da je situacija alarmantna i dodao u razgovoru za B92.net da “zbog činjenice da ptice ne poznaju granice, međunarodna saradnja kao, na primer, projekat “Pannoneagle” je veoma važna i neophodna za zaštitu ove ugrožene vrste”.

Stručnjaci se slažu da je trovanje životinja međunarodni problem.

 

“Trovanje nije isključivo problem u Srbiji, nažalost dešava se svuda. Pričati o ovakvim razmerama trovanja koje se dešava u Srbiji svakako nije prijatno, ali još više nas je iskreno sramota kada moramo da kažemo da nijedan takav slučaj do sada nismo adekvatno kaznili. Našim stranim kolega je jasno da je teško dokazati ko su počinioci trovanja preko bačenih mamaca, ali nije im jasno zašto propadnu i slucajevi kada dokaza ima”, rekla je Miškovićeva.

Prema Šmitovim rečima, ubijanje ptica grabljivica je međunarodni problem.

"Izgubili smo nekoliko naših orlova krstaša u različitim zemljama. Dešavalo se da i u Austriji budu otrovani ili upucani, a pre dve godine imali smo slučaj 35 mrtvih životinja. Od 2011. godine označili smo 20 orlova krstaša i sedmoro njih su postali žrtve ilegalnog ubijanja - ne samo u Austriji, već i u Mađarskoj, Slovačkoj... Tri ptice su nestale pod nerazjašnjenim okolnostima”, naveo je Šmit.

 

foto: Profimedia

Naš sagovorinik pretpostavlja da je, što se zakona tiče, i u Srbiji kao i u Austriji glavni problem da se identifikuje počinilac i da se dokaže krivica.

 

"Mislim da je neophodno podizati svest javnosti kako bi ljudi prijavljivali kada naiđu na sumnjive supstance. Važno je i da policija ozbiljno shvati ovaj incident i preduzme sve mere kako bi se istražio do kraja. Praksa je pokazala da je saradnja između nevladinih organizacija i policije neophodna i urodi plodom kada je reč o ugroženim životinjama”, naglasio je za B92.net Šmit.

Miškovićeva navodi da se u okviru projekta Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije sarađuje sa Pokrajinskim Zavodom za zaštitu prirode, posebno na problemu trovanja.

 

“Zajedno se trudimo da razvijemo mrežu saradnika kroz sve uključene sektore ali potrebno je sistemsko podizanje kapaciteta za borbu protiv trovanja i drugih vidova stradanja čivotinja na nacionalnom nivou”, izjavila je ona dodavši da se u Mađarskoj, na primer, organizuju nizovi obuka za policajce, veterinare i upravljače zastićenim područjima kako bi se stvorila efikasna mreža ljudi koji brzo i efikasno reaguju na prijave.

 

foto: Nemanja Pančić, Printscreen

Orao krstaš ili carski orao (lat. Aquila heliaca) je grabljivica koja je nekada naseljavala široke predele Evroazije, a danas je, pre svega zbog gubitka staništa, krivolova i trovanja, među ugroženim vrstama.

 

Prema podacima kojima raspolaže austrijski "Birdlife" približno 300 parova se uzgaja u Karpatskom regionu.

 

"Zajedno sa manjom populacijom u Makedoniji i Bugarskoj ok 350 parova nastanjuje Evropu. U Mađarskoj ih je najviše, oko 200 parova", naveo je Šmit..

U Srbiji samo jedan par

 

"U Srbiji je trenutno poznat samo jedan jedini preostali par krstaša. S obzirom da se populacija u Mađarskoj oporavlja moglo bi se očekivati čirenje areala i uspostavljanje novih parova na severu Vojvodine, međutim mi moramo imati dobre uslove staništa da bismo privukli ptice. Najveće prepreke za to kod nas su nedostatak visokih starih stabala koja su potrebna za gnezdo, nedostatak plena i uznemiravanje od strane čoveka. I evo sada imamo primer kako je prosla mlada jedinka krstaša koja je u svom lutanju od Austrije prošla sedam drugih zemalja i skončala otrovana na njivi u Svilojevu. Tako sigurno nećemo vratiti ove orlove na naće prostore", naglasila je Miškovićeva.

 

foto: Društvo za zaštitu ptica Srbije

Hronologija masovnih trovanja životinja

 

25. decembar

U ataru sela Vitojevci u opštini Ruma otrovano je 19 divljih životinja, među kojima su i dva orla belorepana.

 

26. decembar

Trovanje u vikend-naselju kod Bačkog Gradišta. Psi otrovani furadanom, najopasnijim pesticidom, zabranjenim za upotrebu u celom svetu.

 

8. januar

U ataru sela Svilojevo kod Apatina pronađen je leš mlade ženke orla krstaša. Ptica je bila označena satelitskim odašiljačem uz pomoću koga su njeno kretanje predano pratili ornitolozi organizacije "Bird Life iz Austrije". Atar sela Svilojevo godinama unazad poznat je kao najveće nacionalno gubilište za orlove budući da je od 2014. do danas na tom području pronađeno čak 20 mrtvih belorepana, uglavnom otrovanih.

 

13. januar

Oko sela Svilojevo kod Apatina otkriven je novi pomor životinja. Pronađeno je 16 leševa otrovanih životinja, a među stradalim životinjama su opet strogo zaštićene vrste.

 

"Pored mladog orla krstaša od pre nekoliko dana, danas smo pronašli i pet jedinki mišara, dve svrake, osam šakala, jednu lisicu i jednog psa. Na osam lokacija pored sela pronađene su životinjske iznutrice i leševi kokoški koji su bili zatrovani, najverovatnije ilegalnim furadanom", rekla je tada Milica Mišković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

 

(Kurir.rs/B92, R.Cenić)

 

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.