icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

DRAGOCENI POMOĆNIK I NAJOMILJENIJI DRUGAR: Robot Marko pomaže novosadskim mališanima obolelim od cerebralne paralize da ponovo prohodaju
Foto: 021.rs

TERAPIJA KOJA DAJE IZVANREDNE REZULTATE

DRAGOCENI POMOĆNIK I NAJOMILJENIJI DRUGAR: Robot Marko pomaže novosadskim mališanima obolelim od cerebralne paralize da ponovo prohodaju

Srbija

Mališani oboleli od cerebralne paralize, koji vredno vežbaju pokrete na terapijama u Dečijoj bolnici, pokazalI su izvanredan napredak zahvaljujući pomoći njihovog novog prijatelja, robota Marka.

 

Marko je proizvod ambiciozne ideje profesora i studenata Fakulteta tehničkih nauka, kreiran "od nule" i pravljen ručno. Poslednjih sedmica radio je sa decom koja su boravila na Odeljenju za habitaciju i rehabilitaciju Dečije bolnice i postao njihov omiljeni drugar, pomoću koga su uspeli da izvedu pokrete koje ranije nisu mogli. Deca su na seansama sa Markom dala i više od svojih očekivanih mogućnosti da bi ispunila očekivanja robota, koji ih je potom pohvalio i time ih dodatno motivisao da nastave da se trude i unaprede svoje kretanje, uprkos teškom oboljenju. Robot je postao i miljenik roditelja, pa i zaposlenih u bolnici.
 

foto: 021.rs

Kako za 021 kaže prof. Branislav Borovac sa Katedre za mehatroniku, robotiku i automatizaciju Fakulteta tehničkih nauka, svi sati rada na stvaranju ovog robota, koji je i zamišljen kao sredstvo u radu sa obolelim mališanima, višestruko su se isplatili i daju nadu da će istraživači sa FTN uspeti da u Marka ugrade modifikacije i dodatno ga unaprede. Kako kaže, profesori psihologije, umetnosti i medicine pomogli su timu FTN da napravi dovoljno dopadljivog robota koji će znati da radi sa decom sa cerebralnom paralizom, a to je i uspelo, na radost dece, njihovih roditelja i celog tima.

"Naša ideja je bila da napravimo robota koji će od ranog razvoja dece, čim se pojave simptomi bolesti, moći da učestvuje u terapijama, a tako što će zainteresovani decu i stimulisati ih da se aktivno uključe u izvođenje pokreta. Prvi eksperimenti su pokazali da su deca prihvatila Marka, da ga se ne boje i da ga slušaju. Primer vežbe sa Markom je da robot, na primer, ukaže detetu da se na podu ispred njega nalazi njegova igračka - žuta žirafa, a koju bi želeo da mu dete prinese ili da na nju ukaže. Neka deca su se do te mere vezala za Marka da su prevazilazila svake napore, već nakon pola sata se potpuno oznoje - njima su te vežbe veoma naporne i činjenica da su pokazali toliko interesovanje, volju i radost da rade sa robotom Markom je za svaku pohvalu", navodi profesor Borovac.

 

foto: 021.rs

On navodi da je Marko plave boje jer su istraživanja pokazala da je ta boja deci najdopadljivija, te da je pomalo bucmast jer se takođe pokazalo da mališani dobro reaguju na oble oblike. Takođe, Marko sedi na improvizovanom konjiću tokom izvođenja vežbi - delom zato što je postavljanje robota na noge veoma zahtevan posao koji iziskuje troškove koje stručnjaci nisu mogli da pokriju, ali se nadaju da će budućnost i to dozvoliti.

Nije Marko izazvao oduševljenje samo svojih kreatora - pozitivne reakcije stižu i iz Dečije bolnice. Kako za 021 kaže doc. dr Rastislava Krasnik, oko 40 domaćih stručnjaka uključeno je u projekat sa robotom Markom, a prva iskustva u radu sa, doduše, manjim brojem dece, izuzetno su pozitivna. Deca su u okviru standardnih pola sata vežbi ostvarila kvalitetno prijateljstvo sa Markom, motivisanija su da vežbaju i toga su svesni i roditelji.

"Deo motoričkih zadataka za decu je bio malo složeniji, a mi smo postepenom primenom robotizovane tehnike doveli do toga da deca izađu iz zone komfora, da im ne bude monotono i jednostavno i to se pokazalo kao dobra terapijska odluka. Naravno, robot je naše pomoćno sredstvo, produžena ruka, novi drugar - on ne može da zameni fizioterapeuta u sali, ali olakšava i poboljšava kvalitet izvođenja vežbi. Uočili smo da su deca dolazila i oko sat vremena pre termina vežbi da bi dočekala rad s Markom, manje su pokazivali da su umorni i želeli su da ih robot pohvali pri izvođenju vežbi. Fond reči robota može da se dopunjava i to se i dalje razvija", navodi dr Krasnik za 021.


Kako naglašava, na kraju poslednje terapije, lekari su zamolili decu da svoje utiske o radu s Markom prikažu na crtežu.
 

foto: 021.rs

"Deca su crtala robota i uglavnom su ga predstavila s nasmejanim licem - tako ga doživljavaju. Što je zanimljivo, na crtežima su sva deca prikazala robota kako stoji, iako on sedi na konjiću. Na taj način se oslikava želja ove dece, koja imaju motoričke poteškoće i narušenu šemu hoda, da i njihov drugar Marko prohoda, kao i oni. Takođe, deca su često uvežbavala zadatke i kod kuće, a sve u cilju da ih Marko na sledećoj sesiji pohvali", kaže naša sagovornica iz Dečije bolnice.

Cilj lekara je da robot u budućnosti bude motivator, demonstrator i novi drugar mališanima, koji će ići kroz planirani program vežbi sa decom i sa roditeljima.

Međutim, svaka modifikacija košta, a za sada se ne čini da postoji velika volja države da ulaže u ovakve, za ovo područje jedinstvene poduhvate. Profesor Borovac kaže da je potreban novi softver koji bi omogućio potpuno individualizovan rad sa decom sa različitim potrebama, na čemu će se u budućnosti raditi - u skladu sa mogućnostima. Poznato je i da stručnjaci sa FTN rade i na robotu Sari, "devojci" robota Marka, za koju se planira da stoji na nogama i kreće se samostalno. Ona je završena od trupa nagore, a neophodno je završiti zahtevniji, donji deo robota.

"Ovaj posao zahteva mnogo vremena i tim ljudi, a za sada smo u zatišju. Nas šestorica radi na Sari, kao i jedna grupa istraživača koji dizajniraju govor robota, ali zaista sve radimo sami. Bilo bi dobro da imamo pomoć vrsnih inženjera, koji bi, kao na svim boljim svetskim univerzitetima, uradili inženjerski deo posla na osnovu naših planova. Ali, mi smo odlučili da ovo završimo samostalno sa uloženim izuzetno velikim naporima, jer je bolje da imate robota nego da ga nemate", objašnjava prof. Borovac i dodaje da su Kinezi bili zainteresovani čak da kupe primerak Marka, ali je potrebno oko 70.000 evra i ogroman napor da se jedan primerak napravi. "Izračunali smo da bismo mogli, uz bolje uslove, da napravimo nekoliko primeraka robota i komercijalizujemo ga, da se prodaje po svetu. To bi bila korist za sve. Međutim, za sada za to uslovi ne postoje", navodi naš sagovornik.


Projekat izrade robota Marka 2010. godine finansirala je država, ali je nepoznato da li će i kakvu pomoć nauka imati u budućnosti.

 

(Kurir.rs/021.rs, G.Nikolin)

 

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.