Porodica Dragutinović iz Konjarnika svojevrsni je umetnički fenomen iz Toplice. Iz ove kuće je čak šestoro umetnika a mi danas predstavljamo, najstarijeg potomka pesnika Radoja Dragutinovića, Andriju.
Andrija Dragutinović je rođen 1934. godine u Konjarniku, i prvo je dete Radoja i Spasenije. Na naš telefonski poziv i na predlog da sa njim odradimo intervju ovaj neumorni čikica i ako u devetoj deceniji života je to sa oduševljenjem prihvatio. Mi smo posetili njegov dom i razgovarali sa njim. Na samom početku razgovora Andrija nam je otkrio otkud njemu, i njegovim braći i sestrama ta sklonost ka umetnosti. I napomenuo da ne voli da toliko priča o sebi, ali da će nama izaći u susret.- To ne znam kako bih mogao objasniti, to je nešto što se ne uči u školama. Verovatno su to geni našeg oca, on je bio seljak pesnik napisao je nekoliko knjiga. Pored toga naš otac je bio veliki moralista, i uvek nas učio poštenju. I volim da kažem, da je on sklopio oči zadovoljan. Jer ga ni u čemu nismo obrukali. Ali, mi smo nasledili njegov talenat. - priča nam Andrija.
Andrija je svoju prvu pesmu napisao još kao osnovac, u drugom ili trećem razredu u staroj kući svog deda Riste.
- Čim sam naučio da čitam i pišem sam na doksatu stare kuće mog deda Riste, posmatrajući nebo i mesec maštao o vasionskom prostoru i već u drugom ili trećem razredu osnovne škole sam napisao svoju prvu pesmu.Andrija se poezijom bavi od rane mladosti, a njegove pesme objavljene su na televiziji, radiju, dnevnim listovima, književnim časopisima. Inače, on je po struci pravnik, i ceo svoj radni vek proveo je kao društveno politički kulturni radnik, a jedno vreme pred penziju bio je i starešina u službi javne bezbednosti. Nekoliko knjiga je proizašlo iz Dragutinovićevog pera, a između ostalih to su: Zbirka pesama ''Ognjena svitanja'' iz 1975. godine u izdavaštvu Doma kulture u Žitorađi. Interesantno je da je ovo bio Dragutinovićev pesnički prvenac u kom je jedan deo naslovljen ''crveno nebo Vijetnamsko'' .
Po objavljivanju ove zbirke ambasada DR Vijetnam u Beogradu ponudila je Andriji Dragutinoviću da mu objavljenu zbirku pesama prevede na vijetnamski jezik, i Andrija je tada postao prvi Jugosloven čije su stihove čitali na vijetnamskom ljubitelji poezije u DR Vijetnamu. Takođe ambasador ove zemlje Ngujen Nuj Cam se Andriji Dragutinoviću zahvalio poslavši zahvalnicu za novi izraz jakih veza koje postoje između dveju zemalja.
Pored ovog dela, Andrija Dragutinović je još objavio 2006. još jednu zbirku pesama '' Sa oobe strane života'', knjigu pripovetki ''Priče sa naslovne strane'' takođe iz 2006. godine, kao i knjigu aforizama ''Hteo sam da se obratim vama u vaše i moje ime''. Tokom 2008. godine objavljen mu je roman ''Senke'' kao i knjiga aforizama i misli ''Replika''. U pripremi su za štampanje i roman ''Antonije'' pesme ''Poslednje kapi suza'' i ''Tragovi vremena''. S obzirom da kod Dragutinovića dominiraju glumci, Andrija je napisao i dve pozorišne predstave ''Kalča sa onoga sveta'' i ''Nijesam ja ka ovi, čoče''. Zastupljen je u leksikonu Jugoslovenskih pisaca i Antologiji Povelja ljubavi za zemlju, kao i izdanju Topličkih pesnika od Drainca do danas ''Ovo je nebo moje''.
Pored pisanja, Andrija Dragutinović je i vičan guslar, a kako nam otkriva imao je i ponuda da snimi ploču.
- Naši su stari bili dobri guslari, i ja takođe. Imao sam i ponudu da snimim ploču. Kao osnovac sam u desetercu pisao pesme za gusle, gotovo da nije bilo događaja u selu a da ja to nisam otpevao u desetercu za gusle.
Pored pisanja i guslanja, Andrija je imao sklonosti i ka novinarstvu, pa je tako dugi niz godina bio stalni honorarni saradnik Večernjih novosti , Radio Niša, i aktivno sarađivao u Narodnim novinama, Topličkim novinama, i književnom časopisu ''Tok''. Kao svoj jedini propust u novinarskom poslu Andrija navodi to što se nije setio da uradi intervju sa pesnikom Živadinom Stevanovićem, prijateljem njegovog oca Radoja, ali i Nikole Tesle.
- Ostalo mi je jedno u sećanju, pesnik iz Gruže Živadin Stevanović koje je drugovao sa Nikolom Teslom i čak išao i da se vidi sa njim u Ameriku, jednom prilikom je bio moj gost i dugo mi je skoro do pred zoru pričao o Nikoli Tesli, a ja sam bio u to vreme dopisnik Radio Niša i imao sam svu opremu, ali nije mi palo na um da sve to snimim. Posle nekoliko dana sam slušao Radio Beograd i skoro ceo sat je jedan sposobniji novinar nego ja jednu lepu reportažu napravio o tome, Živadin je govorio ceo sat. - objašnjava nam kroz osmeh Andrija.Andrija nam takođe priča da pored toga što u porodici ima vrsne glumce on nema taj talenat. I otkriva za šta su još Dragutinovići nadareni.
- Hranislav, Božidar i Ljiljana su zaista vrsni glumci. S tim što su Hrane i Boško i dobri slikari, dok Ljilja i ja ne znamo da slikamo, a ja čak ne znam ni da glumim haha, ali sam ja svoje likove u književnom stvaralaštvu stvarao maštajući, pa sam i vođen tom maštom napisao nekoliko pozorišnih predstava. - otkriva nam, završavajući svoj razgovor sa nama.
Prelistavajući porodične fotografije, Andrija nam otkriva da je uz sestru Ljiljanu jedini živi umetnik od Dragutinovića, i kako nam kaže Ljiljana voli svoj Konjarnik, i često navraća.
Na kraju našeg susreta sa jedini preostali Dragutinovići u Konjarniku, Andrija i njegova supruga Dobrila nas ispraćaju sa knjigama i osmehom na licu.
(Kurir.rs, N.Tonić)
NE PROPUSTITE
