Među brojnim gostima iz inostranstva koji su minule novogodišnje praznike proveli u Nišu bili su i Brazilac Hoze Carneiro (53), njegova supruga Džojs i ćerka Marija (18).
Porodica Carneriro nije se našla u Nišu igrom slučaja ili zbog umešnosti niških turističkih radnika, već zbog toga što Hoze obožava Niš, a Srbiju smatra svojom drugom domovinom. Dolazak u Niš sa porodicom bila je njegova dugogodišnja želja, a ove godine se i ostvarila.
Hoze se prvi put obreo u Nišu 1988. godine kao apsolvent elektronike pošto je putem konkursa dobio dva meseca stručne prakse u jednom niškom preduzeću. Umesto dva meseca, ostao je u Nišu sedam meseci.
"Otac me je nagovorio da dođem, rekao je da mi je to jedinstvena prilika da vidim Evropu. Takođe me je nagovorio da, kada već prevalim toliki put, ostanem u Evropi godinu dana. U Niš sam došao sa povratnom kartom na godinu dana, a sa obezbeđenim smeštajem za dva meseca. Nisam govorio engleski, a nisam znao ni kojim jezikom se u Srbiji govori", rekao je Carneiro.
Kako je kazao Carneriro, kada je stigao u Niš nalazio se pred naizgled nepremostivim problemima, ali ih je brzo prevazišao uz pomoć prijatelja koje je stekao u fabrici gde je obavljao praksu, kao i u studentskom domu kod Elektronskog fakulteta.
"Brzo sam naučio engleski i srpski dovoljno da mogu da se sporazumevam, a u fabrici su mi rekli da mogu da ostanem kod njih koliko želim. Uz pomoć prijatelja ostao sam da stanujem u studentskom domu iako nisam bio zvanično prijavljen", priseća se Carneriro.
Posle sedam meseci provedenih u Nišu, dodao je, otišao je u Englesku, a potom u Brazil, ali Niš i prijatelje koje je u tom gradu stekao nikada nije zaboravio.
"Iskustvo koje sam stekao u Nišu odigralo je presudnu ulogu u mojoj karijeri. Zahvaljujući praksi i tome što sam naučio engleski, odmah nakon diplomiranja našao sam posao u najvećoj fabrici za proizvodnju papira u Latinskoj Americi. Sada imam sopstvenu firmu koja se bavi tim poslom", rekao je Carneiro.
Prema njegovim rečima, posle 1989. godine dva puta je dolazio u Niš i to 2003. i 2016. godine.
"Kada sam 2003. godine došao u Niš nisam imao telefon ni jednog prijatelja. Tražio sam ih od stana do stana, ali ih nisam našao. Izašao sam sam u kafić i naručio pivo. Čovek koji je radio u kafiću bio je jedan od mojih starih drugova. Prepoznao me i pomogao mi da nađem ostale prijatelje iz fabrike i iz studentskog doma", izjavio je Carneiro.
Kako je kazao Carneiro, u Nišu je stekao prijatelje za ceo život, koji se ništa nisu promenili svih ovih godina osim što su malo osedeli i ostarili. Niš se, dodao je on, dosta promenio, ima mnogo više zgrada, prodavnica, kafića i mnogo ljudi u njima.
"Zaista smo se odlično proveli proteklih nedelju dana. Proslavili smo Novu godinu u restoranu, išli smo na izlet na Staru planinu kako bi naša ćerka videla sneg. Posetili smo studentski dom i fabriku u kojoj sam bio na praksi. Fabrika izgleda isto, ali tamo više nema nikoga, niko ne radi", rekao je Carneriro.
Njegova supruga Džojs kazala je da joj je bilo veoma lepo u Srbiji tako da bi volela da još koji put dođe, ali tokom leta.
"Ljudi su veoma srdačni, gostoprimljivi. Nisu hladni, odmah su nas svi prihvatili. Hrana je takođe odlična. Mnogo nam se dopao roštilj, prasetina i rakija", izjavila je Džoj Carneiro.
Hozeov prijatelj iz studentskog doma kod Elektronskog fakultet Radomir Ristić, rekao je da je Hoze dok je bio na praksi u Nišu bio omiljen među studentima i zaposlenima u fabrici.
"Hoze je sve u domu poznavao i svi su njega poznavali. Družio se sa svima i bio spreman da pomogne u svakoj prilici. Kada nam je u saobraćajnoj nesreći poginuo cimer bili smo zajedno na sahrani, poneo se kao prava ljudina", rekao je Ristić.
NE PROPUSTITE
Prema njegovim rečima, Hozea je pri odlasku iz Niša ispratio ceo studentski dom, a žurke zbog rastanka organizovane su tri dana. Ristić je istakao da je Hoze i dan danas omiljen u Nišu, tako da su se svi utrkivali da ga ugoste i nije morao da plaća hotel pošto mu je jedan od prijatelja ustupio svoj stan.
On je kazao da je njegov prijatelj iz Brazila postao i sjajan ambasador Niša i Srbije.
"U svakoj prilici Hoze ističe da je živeo i radio u Nišu. Na majicama pored grba svoje zemlje nosi i naš grb. Kada su naši odbojkaši igrali meč protiv Brazila u njegovom gradu Kuritiba svi na tribinama bili su u žutim dresovima, samo su Hoze, njegova žena i ćerka nosili srpske dresove i zastavu", kazao je Ristić.
(Kurir.rs/Beta)
NE PROPUSTITE
