Proizvođači pršute, slanine, kobasice, stelje i drugih suvomesnatih proizvoda iz sela Mačkat na Zlatiboru ozbiljno računaju da će se tim poslom baviti i njihova deca i njihovi unuci!
Na Mačkatu je danas otvoren 19. po redu Sajam suvomesnatih proizvoda, izložene su stotine i stotine kilograma ukusnih pršuta, kobasica, čvaraka, stigli su brojni gosti iz regiona i Srbije i sve je to dobar znak da ova proizvodnja, uprkos mukama, teškom radu, ponekad i neizvesnosti ipak ima budućnost.
Proglašeni su i pobednici, najbolju goveđu pršutu na Mačkati i Zlatiboru a samim tim i Srbiji ove godine ima Dragan Stojanović iz ovog sela, najbolju svinjsku pršutu osušio je Mitar Marić koji je dobio nagradu i za ovčiju stelju, najukusnija ovčija pršuta je iz domaćnstva Branka Šopalovića, najbolju slaninu ima Radomir Šopalović, a najbolju domaću kobasicu Ilija Stojanović.
Sajam pršute na Zlatiboru je i prilika za kupce da se snabdeju ukusnim proizvodima, a cene su raznolike, i, uglavnom kao i prošle godine - goveđa prišuta je od 1.800 do 1.900 dinara, svinjska pršuta oko 1.500, slanina od 900 do 1.000, kobasica oko 900 dinara, suvi vrat 1.200, stelja od 1.400 do 1.500 dinara.
Ovde se proizvodnjom pršute, kobasice, slanine bave čitava domaćinstva, svi u kući žive od ovog posla.
Jovana Stojanović je rodom iz Užica, udala se na Mačkat, i, kaže, nije se pokajala, sada joj ni na pamet ne pada da se vrati u Užice.
-Sedmoro nas je u domaćinstvu, svi živimo od ove proizvodnje. Godina je solidna, mada, može i bolje. Najveća tajna ovog posla je u ljubavi, treba voleti ovaj posao, dosta raditi, a sve ostalo se brzo nauči - kaže Jovana i dodaje da i za svoju decu vidi budućnost u ovom poslu.
Rade Šopalović sa Mačkata kaže da je godina dobra, a to za njega znači da posla ima, da može da se preživi.
-Ima budućnosti u ovom poslu, samo, mora da se radi od jutra do sutra. Potrebno je zaokružiti proizvodni proces, odgajiti svoju stoku, imati svoju sirovinu i samo tako ima vajde, može da se radi. Dosta prodajem i na Zlatiboru, turistima, i, imam svoje mušterije - kaže Rade.
Njegov otac Milojko koji ima 82 godine, ovim poslom bavi se duže od 50 godina, po dobru posebno pamti 70-e i 80-e godine kad su radila preduzeća, radnici imali dobre plate, kad je bilo novca.
I u domaćinstvu Dragana Stojanovića, čitava porodica, njih petoro bave se sušenjem pršute.
-Niko nije zaposlen, nikome nismo na teretu radimo, borimo se, a to je celodnevni rad od jutra do noći. Gledam, svi iz Srbije odoše u Nemačku, mora neko i ovde da ostane. Godina i nije baš dobra, narod nema novca, preživljava se, ali, nema nam druge nego da radimo - kaže Dragan.
I Mitar Marić sa Mačkata koji je pobedio u dve kategorije slaže se sa svojim komšijama i kolegama da je tajna uspeha u ovom poslu u radu, napornom, posvećenom, svakodnevnom.
-Važna je klima, važna je sirovina, ali, ništa bez rada - kaže Mitar. Izlaz je, kažu proizvođači sa Mačkata i u stranim tržištima. Neki od njih poput preuduzeća "Zlatiborac" već godinama su na evropskom i drugim tržištima, njihovi proizvodi su prepoznatljivi, ima ih u marketima od Stokholma do Vladivostoka, izvoze u 11 zemalja, a uspeli su, kažu, zato što uz poštovanje tradicije, primenjuju i najstrože standarde kvaliteta.
(Kurir.rs/Z. Š.)
