icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

SELO LEKOVITOG IZVORA I ISTORIJE: Sjajna studija o Međulužju kod Mladenovca
Foto: Blagoje Mitrašinović

ČUDO KOJE TRAJE

SELO LEKOVITOG IZVORA I ISTORIJE: Sjajna studija o Međulužju kod Mladenovca

Srbija

Selo koje je poznato po „Selters banji“ prema profesorki Sanji Petković jeste dobar pokazatelj za sagledavanje budućnosti šumadijskih sela koja se utapaju u gradove naspram vrednosti koje se zanemaruju i napuštaju

Malo je poznato da je kisela voda iz „Selters banje“ bila svetska atrakcija kada se pojavila 1913.godine. Upravo ovde u Međulužju braća Atanasijević, svinjski trgovci nameravali su da naprave farmu svinja i tragajući za vodom otkrili onovremnu svetsku senzaciju.

 

foto: Privatna arhiva

- Priču o nastanku banje „Selters“ po kojoj je Međulužje najpoznatije u srpskoj javnosti najpotpunije je istražio novinar Mioljub Uzelac u svojoj knjizi “Mladenovačke varošarije”. Tako i saznajemo da je tadašnji upravnik Državne hemijske laboratorije Marko Leko, čovek čije ime nosi izvor na Palanačkom kiseljaku, ustanovio da je pronađena topla i slana mineralna voda po sastavu najsličnija vodama nemačkih banja Ems i Selters. To je banja između Kelna i Frankfurta koju pominje Tolstoj u romanu “Ana Karenjina” - kaže profesor Sanja Petković, profesor geografije u Osmoj beogradskoj gimnaziji, koja je do sada uradila najpodrobniju studiju o Međulužju, obuhvativši sve aspekete od postanka do danas: geografski položaj i atar, arheološka nalazišta, vrste kuća, doseljavanje stanovnika, stapanje u prigrad...

foto: Blagoje Mitrašinović

 

foto: Privatna arhiva

Ovo selo koje vremenom postaje prigradsko naselje kao da je podelilo sudbinu vode iz „Selters banje“. Pošto nije dobijala zvanično ime stručna javnost je nazivala – “srpski ems” i “srpski selters”, da bi vremenom prevagnuo drugi naziv, pa je i mladenovačkoj banji ostalo ime Selters. Flaširanje ove vode odobreno je 1906. i ona je s etiketom na kojoj je pisalo “srpski selters” prodavana u celoj Evropi. Pretpostavlja se da je zahvaljujući “selters” vodi začeta i prva keramička industrija u Mladenovcu, pošto je voda najpre pakovana u čuture od keramike. U poratnim danima njenom vlasniku biće sve oduzeto, a banja će postati omiljeno izletište komunsitičkih funkcionera.

Tako je i Međulužje delilo sudbinu istorijskih prilika... Posebno je zanimljiv deo studije o kućama koje su nekada postojale. Kao najstariji tip kuća pominju se lubare, koje su građene od brvana ili čatme, a lubom su bile pokrivene. Dimnjaka nije bilo.

 

foto: Privatna arhiva

-U toku stalnih pokreta i bežanja, podizali su vrlo primitivne stanove, na koje se i danas očuvala uspomena. Danas nema, ili su sasvim retke kuće pokrivene slamom, krovinom ili šindrom. Ukoliko su se očuvale, obično su sporedne zgrade. Nekada gotovo jedina, brvnara šindralija se danas potpuno izgubila. Ukoliko ih ima, služi kao sporedna zgrada i obično pokrivena je ćeramidom –kaže profesor Petković koja je u razgvooru sa najstarijim meštanima Međulužja saznala „ samo za očuvane uspomene na brvnare sa šindranim krovom ’’na jedanaest katova’’. Šindralije su bile mahom jednodeljne, kasnije se uz kuću dodavala i soba. Kuća je imala dvoja naspramna vrata, što je danas redak slučaj, danas se retko viđaju polu-brvnare i polu-čatmare.

- Zatim su se gradile ’’kovanice’’, od ćerpića i pečene cigle ili kamena. Kod kovanica je temelj od kamena, a zidovi od greda i letava, između kojih se stavlja blato, a i spolja i iznutra se takođe oblepe blatom. Smatraju ih kao vrlo izdržljive i toplije od ostalih, i manji su troškovi oko njihovog građenja. Bogatiji su gradili od cigle ili od kamena. Sve su pokrivene ciglom, ređe crepom-kaže Petković koja namerava da o svakom većem selu u mladenovačkom atru uradi sličnu studiju i objavi ih u knjizi, kao vredno svedočanstvo, ne samo za neka buduća istraživanja, već i za dolazeće generacije.

 

( Kurir.rs / D. I. )

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.