LOZNICA – Lozničanin Marko Veselinović tokom sedmice ide u školu, a vikednom u porodičnoj radionici pravi noževe.
Ovaj učenik trećeg razreda elektrotehničkog smera srednje Tehničke škole do sada je napravio više od 200 noževa različitih oblika, veličina i namene, a svaki naredni bolji je od prethodnih. Potpuno je samouk, a informacije o ovom zanatu je, kako kaže, nalazio na internetu i isporobavao u praksi, otkrivajući nove načine kao da unapredi kvalitet noževa koje pravi.
Kao mali voleo je da baca i zabada noževe u stablo, ali bi svaki posle par bacanja pucao. Pošto je polomio više noževa rešio je da napravi nož neće moći da pukne.
- Pre pet godina sam počeo da pravim noževe. Uzeo sam sečivo kosačice i napravio prvi nož. Vremenom sam učio, uočavao gde grešim i unapređivao proces rada, a ujedno i kvalitet izrade. Nastojim da u izradi noževa uskladim izgled i funkcionalnost, a pravih ih uglavnom za korišćenje u prirodi zbog čega moraju biti pouzdani, efikasni i trajni. Nož nije oružje nego alat i uglavnom su to najčešće lovački i noževi za svakodnevnu upotrebu, da čovek može njima da se služi prilikom lova, ribolova, ili kampovanja u prirodi.
- Radim kompletan nož, sečivo i dršku, a dužina zavisi od namene. U mojoj kući koristimo noževe koje pravim i oni su trajni, urađeni da služe vlasnika. Uz normalnu upotrebu traju doživotno – priča Veselinović koji za sebe kaže da je samouki nožar i da namerava još više da se usavrši u pretvaranju komada noža u nešto lepo i upotrebljivo.
Radi noževe od sirovih materijala u porodičnoj radionici namenjenoj za vinklovanje motora i popravka alata, u kojoj ima svoj kutak za rad. Tu je pripomagao kao mali i stekao osnovu u radu sa busilicom i drugim alatom i mašinama. Objašnjava da je za ovaj zanat potrebno dobro poznavati termičku obradu čelika, grejanje, kaljenje, mehaničku obradu brušenje i kovanje. Najteži deo posla je termička obrada, kovanje je, kaže, na temperaturi do 1.000 stepeni, a kaljenje oko 800 stepeni.
U zavisnosti od veličine i komplikovanosti izrade za jedan nož potrebno mu je nekad do deset sati rada, ali zato ono što napravi traje. Snalazi se, a da bi sebi olakšao i pre svega unapredio rad potrebni su mu električna peć za termičku obradu čelika, a i mašina za brušenje koje planira da nabavi. Svi njegovi noževi su oštri kao britva.
- Snalazim se i uspevam da uradim šta želim, ali nastojim da to bude još bolje. Moji noževi su stigli u mnoga mesta Srbije, a i van njenih granica. Uskoro će raspust pa ću moći više vremena da provodim u radionici. Planiram kad završim srednju školu da otvorim svoju firmu i još ozbiljnije se posvetim ovom poslu. U lozničkom kraju koliko znam niko ovo ne radi, ali zato u Srbiji ima mnogo odličnih majstora i mi smo kao zemlja jaki u nožarstvu – kaže srednjoškolac kome se niko u porodici nije bavio nožarstvom, ali on ima "žicu" za posao koji traži talenat i veliko strpljenje jer pravljenje kvalitetnih noževa ne trpi nikakvu žurbu.
Veselinović je našao ono čime će se baviti, da li kao osnovnim poslom, ili hobijem, nije važno. Važno je da voli i zna to što radi i da za noževe koje on napravi, kako reče "nema roka trajanja".
(Kurir.rs/T.Ilić)
NE PROPUSTITE
