Grmelo je tog jutra nebo na Oplencom kod Topole, gorela nebo i zemlja... Na njivi u ataru sela prizemljio se veliki američki bombarder „Liberator B24“ na mestu Jarebice. Iz pravca Topole Nemci su pucali iz mitraljeza. Hrabri Šumadinci su pod vatrom odmah krenuli u akciju spasavanja, o kojoj se piše prvi put.
U to vreme grupa aviona vraćala se sa svakodnevnog bombardovanja naftnih polja i rafinerija u Ploeštiju u Rumuniji. Američka 15 Vazduhoplovna armija iz Barija u Italiji letela je preko okupirane Kraljevine Jugoslavije u pokušajima da uništi jednu od glavnih žila Trećeg rajha.
Meštani su svakoga dana mogli da naviju sat kada bi ogromna grupa bombardera zajedno sa lovačkom pratnjom putovala ka Rumuniji. U to vreme napaćena i okupirana Srbija bila je jedina „sigurna kuća“ za savezničke posade.
- Ono što znamo iz istorijske dokumentacije koja je sačuvana posadu aviona koji se prizemljio u Zagorici kod Topole činili su: David Osborne Merrill Walker, Thomas Richards, Hal Souter,Lester Smith, Douglas Fairbanks, Loren Harvey, Orville Nouska, Russell Wiese, John Cribari i Abner Saucer - kaže Bojan Dragićević, stručni saradnik u Fondaciji “Haliajrd” koja je osnovana kako bi istorijski dokumentovala akcije spasavanja preko 500 pilota za vreme Drugog svetskog rata od stane vojske Draže Mihailovića.
Činjenica da su u selu Zagorici spasena dvojica pilota i posada aviona gotovo je nepoznata.
- Prilikom pada aviona došlo je do oštećenja i vrata nisu mogla da se otvore. Prvi u pomoć su pritekli Mladen Mlađa Mirković, koji je važio za jednog od pametnijih ljudi tog vremena i njegov brat Radojko Mirković - priča nam Dragan Jovanović, meštanin iz Zagorice i njegov komšija Mika Milićević, čiji je otac Raja Milićević odneo na leđima povređenog pilota do 15 kilometara udaljenog Rabrovca.
Nažalost, živih svedoka o ovom hrabrom poduhvatu više nema. Priča se prenosila s kolena na koleno, čak i u vreme komunista, a ostaci aviona dugo su svedočili o hrabrosti Zagoričana. Ali i pesma.
“U sred leta 44-e u vremena luda,
Letela su našim nebom američka čuda.
Američka bela tica, pade u sred Jarebica.
Napred trči Raja a sa njime i Mlađa,
A Nemac iz mitraljeza s Kalipolja gađa”.
- Spasavanje se odvijalo pod mitraljeskom paljbom iz Topole sa brda Kalipolje, zato što su Nemci u širokom luku zaobilazili Zagoricu. Ubrzo su pristigli Milovan Lekić, Raja Milićević i Miloje Jovanović, koji su u to vreme bili neka vrsta komande sela. Jaki krupni ljudi u najboljim godinama, iz različitih zaseoka. Sklonili su pilote sa brisanog prostora - priča nam Dragan.
Dalje se misija odvijala ka Rabrovcu, „a tamo su se uputili u tazbinu Milovanovića“. U ataru Vranjevca sačekala ih je grupa četnika zadužena za odbranu sela i odvode ih zajedno do Rabrovca, a odatle na slobodnu teritoriju.
- Raja Milićević je povređenog pilota koji nije mogao da hoda nosio 15 kilometara na leđima. Bio je ljudina nije ni stajao. Kada je spustio Amerikanca ovaj mu je poklonio sat i kompas. Manja vrata od aviona se nalaze i dan danas kod njegovog sina Mike - priča nam meštanin Dragan Jovanović.
Sa druge strane, i Bojan Dragićević, iz „Halijarda“ potvrđuje da su piloti kada je avion pogođen priroritet dali spasavanju posade.
- Postoje istorijski dokumenti u Arhivu u Vašingtonu gde je precizno opisano šta se te noći događalo kod Topole. U svakom slučaju nesporna je hrabrost ljudi iz Zagorice da spasu povređene pilote, a kako sam čuo dok sam tamo boravio po prvi put akcija je zaista bila humana i opasna po njene učesnike - kaže Dragićević.
„VAZDUŠNI MOST“ ILI MISIJA „HALIJARD“
Potpukovnik Džon Kapelo, nekadašnji vojni ataše SAD u Srbiji i Izraelu osnovao je fondaciju koja pomaže potomcima ljudi koji su učestvovali u akciji „Misiji Halijard“ 1944 kada je spaseno 500 savezničkih pilota u selu Pranjani kod Čačka. Rešio je da se oduži srpskom narodu koji je pomogao američkim pilotima u evakuaciji iz Srbije u vreme Drugog svetskog rata i osnovao je Fondaciju Halijard. Sada on pomaže potomcima onih koji su rizikovali svoje živote da bi spasli američke vojnike 1944. godine.
- O akciji Halijard saznao sam kada su dvojica Srba, Danijel Šunter i Bojan Dragićević, došli kod mene da im pomognem u snimanju dokumentarnog filma. Bio im je potreban materijal iz Drugog svetskog rata. Tada su mi objasnili da je Jugoslovenska vojska u Otadžbini zajedno sa američkim komandosima srpskog porekla spasila 500 američkih pilota I vazduhiplovaca. To je bila najneća vazdušna evakuacija iz nepriajteljskih linija u modernoj istoriji. “Misija Halijard” na koji su Amerikanci posebno ponosni je uspešno organizovana bez žrtava. Bio sam fasciniran pričom, naročito jer sam i sam pilot i znam šta znači kada vam obore letelicu, a vi ostanete negde duboko u neprijateljskoj teritoriji. Bio sam svestan šta znači žrtva lokalnog stanovništva, njihovo rizikovanje života da vas spasu, kriju i pomognu vam da pobegnete u takvim uslovima. Zamolio sam moje beogradske prijatelje da me odvedu u selo u kome se sve to dogodilo – kaže potpukovnik Kapelo, koji ove godine organizuje 75-godišnjicu od najveće misije spasavanja pilota u Drugom svetskom ratu u Pranjanima kod Čačka
Meštani Zagorica još pamte olupinu aviona koja je stajala u ataru sela. Dugo, dugo su se u poratnom vremenu nosile opanke koje su napravljene o ogromnih guma aviona. I dan danas sačuvana su velika vrata „Liberatora B24“ koja stoje na jednom pomoćnom objektu.
A sve ne može da prođe bez šumadijskih pošalica. Meštani okolnih sela zadirkuju Zagoričane da su o akciji ćutali iz jednog drugog razloga.
- Ma oni su prvi put tada videli crnca. I misilli su da se ogaravio. Vodili čoveka na potok da ga umivaju. Obrukali nas skroz - pričaju u šali komšije iz drugog sela.
- Ma ljubomorni su a i bogami sumnjivi. Mnogo su oni pocrveneli brzo posle Drugog svetskog rata - uzvraćaju uvek spremni Zagoričani.
Sve u svemu,ostaće zapisano da je srpski narod nesebično i uz ličnu žrtvu pomagao saveznike u Drugom svetskom ratu, protiv najvećeg civilizacijskog zla koje se rodilo u nacističkoj Nemačkoj. Za razliku od nekih naših suseda.
(Kurir.rs/Dragomir Ilić)
NE PROPUSTITE
