Džemina Nikolić iz aleksinačkog sela Gornji Ljubeš na svet je došla 20. januara 1968. godine, a njen otac Žarko proslavio je njeno rođenje kupovinom televizora marke "gemini" (džemini) po kojem je dobila ime.
Oduševljen kupovinom, u to vreme ne za svakog dostižnog aparata, te njegovim brendom koji mu se učinio zanimljivim, odlučio je da sećanje na taj dan sačuva na originalan način. Ćerkici je dao ime Džemina, a zahvaljujući očevom gestu, ova Aleksinčanka je čitavog života doživljavala razne zgode i nezgode.
Prvi put je postala svesna da joj je ime čudno kada je krenula u školu. Nijedno dete se nije zvalo ni slično kao ona. Otac joj je bio zanatlija, pa su često menjali adresu stanovanja, jedno vreme boravili su u Sloveniji, pa je stalno morala da objašnjava zašto se zove baš tako.
NE PROPUSTITE
- Zbog imena su mislili da sam muslimanka. Sećam se da sam u vreme kada sam trenirala košarku susrela sa jednom ekipom iz Majdanpeka čiji je član bio i jedan mladić islamske veroispovesti. On me je odmah pitao jesam li "njihova". U prvi mah nisam shvatila zašto me to pita, a ona sam mu kroz smeh objasnila da se zovem po televizoru - priča Džemina.
Kaže da ocu nije zamerila zbog imena, ali priznaje da je često želela da se zove drugačije.
- Želela sam da se zovem Ana, ali nisam htela da menjam očevu odluku. Sa suprugom Slavoljubom se družim odmalena. On je znao zašto se zovem tako. I moja ćerka je uvek kada je trebalo da se upiše ime roditelja navodila očevo ne želeći da objašnjava zašto joj se majka zove kako se zove - nastavlja Aleksinčanka.
A zbog nesvakidašnjeg imena Džemina je morala da dokazuje ko je i pred državnim organima.
- I kada ostali nisu, ja sam morala da pokazujem državljanstvo jer su zbog imena sumnjali da nisam Srpkinja - priča ova žena.
(Kurir.rs/Informer)
NE PROPUSTITE
