Za Jakoba Julija pomoći ljudima je najvažnija stvar. On je to dosad uradio 102 puta i to tako što je nesebično delio ono bez čega nijedan čovek ne može - svoju krv. Osim što je i sam dobrovoljni davalac ovaj pedesettrogodišnji Somborac je svojim primerom motivisao desetak svojih kolega te su danas i oni redovni davaoci krvi.
Jakob kaže da mu je sudbina predodredila ovakav put i da mu je cilj 150 davanja.
- Meni su saobraćajne nesreće odredile put do mog davanja. 1986. godine u Bihaću se desila velika saobraćajna nesreća dok sam bio na odsluženju vojnog roka. Voz je udario autobus, tako da je bilo jako puno povređenih. Onda su iz vojske došli po nas i rekli su ko hoće dobrovoljno da da krv, da pomogne ljudima. Naravno, svi su pristali iz jedinice, otišli, dali krv - priseća se Jakob Julije prvog puta kada je zavrnuo rukav da pomogne drugima.
I drugi put je povod za davanje krvi bila saobraćajka.
- 1987. je prijatelju nastradao otac, pa me je zvao i pitao da li mogu dati krv. Naravno otišao sam ponovo. I sledeće godine slična stvar, isto je bila neka saobraćajna nesreća i opet sam otišao - priča ovaj Somborac i objašnjava kako je davanje krvi postalo nešto što redovno praktikuje već 30 godina.
- Te godine sam se zaposlio u zatvoru i bila je nestašica krvi i onda sam se dogovorio sa drugarima iz smene da odemo i damo krv. I tako sam krenuo, svake godine tri, do četiri puta najmanje. To osećam potrebom svojom, želim da pomognem ljudima, bar na taj način, ako na neki drugi ne mogu - završava svoju priču ovaj humani Somborac.
(Kurir.rs/@somborjeotvoren)
Foto: Sombor
NE PROPUSTITE
