Alija Musić (70) jedini je kovač u okolini Prijepolja, a kaže da je već sa 10 godina počeo da vari.
"Кad sam imao 10 godina uzeo sam da varim. Radio sam non-stop. Posle sam se zaposlio u Tehničkoj školi, a iz škole uvek dolazio u radionicu. Gdje god da odem na stranu, ja gledam đe su alati, a ne posuđe ili druga roba. Sve gledam da kupim, čekić, burgiju, strugarski nož i ostalo", priča Musić.
Ni sam ne zna koliko je izradio sekira, potkovica, trnokopa i drugih proizvoda ali, novo vreme, mašinska proizvodnja i zamiranje sela, diktiraju i nove potrebe na tržištu.
"Sad se manje traže ralice, plugovi i potkovice, jer je manje konja. Nekada je bilo više zaprega, konja, volova… Sada je sve to stalo, promenilo se, prešlo na mehanizaciju", priča Alija.
Alija je šestoro dece školovao od zanata a veštinu je preneo na sinove. Ipak, najveću podršku mu daje žena koja kaže da voli da pomaže suprugu.
"Кad završim sve u kući, dođem kod njega, i ako mu ponekad ne trebam, ali ne mogu sama. Donesem šta treba, dodam, pripomognem, pridržim, da mu pomognem čuknuti čekićem. Ja najvolim samo sa njim, jer mi lako jedno sa drugim. Može i on meni nešto da kaže ja se neću naljutiti, a i ja njemu. A čim ima još neko, onda je drugačije", kaže Кimeta.
Alija toliko voli da radi da se ne oseća dobro, ako nema posla.
"Ja ako ne radim, ja sam bolestan. Ako je neki praznik ili nešto i da moram da ne radim, mene sve boli. Ako radim, ja sam zdrav", priča on.
Iako se smatra da je kovački zanat u izumiranju, za dobrog zanatliju poput Alije uvijek ima posla.
"Meni se čini da je to dobro, da ne može nikad da nestane, jer ne može narod bez sjekire, trnokopa, krampe. Što god da kupe u prodavnicama, nije to to", zaključio je Alija.
(Kurir.rs/Foruminfo.rs/Mirela Veljović/Foto: Printscreen Youtube Forum info)
NE PROPUSTITE
