Svako na svoj način, koliko može i zna, a jedan od tihih boraca je i Vidoje Veselinović iz Vladimiraca koji je kao skretničar zaposlen na lozničkoj železničkoj stanici. Mnogi, koji su zbog prirode posla u stalnom kontaktu sa ljudima, nose vizire dobijene od ovog momka koji ih pravi u svojoj kući i bez pompe poklanja.
Kada je u martu krenula korona invazija napravio je prve vizire. Podelio ih je u svom mestu, ali i po Loznici. Mada kaže da nisu bili baš mnogo kvalitetni poslužili su svrsi, a neki su još uvek u upotrebi. Kada je došlo do smirivanja situacije, ukidanja vanrednog stanja i popuštanja mera prekinuo je pravljenje vizira. Međutim, virus se opet probudio, krenuo u ofanzivu, pa su ljudi počeli da mu se obraćaju. Tako se Veselinović kad završi posao i dođe kući odmah hvata makaza, heftalice, folije, pa pravi vizire.
- Nažalost ponovo je potrebna zaštita pa sam nastavio da radim vizire. Nije teško, taj rad ne iziskuje neki veliki napor, a zašto da ne učinim ono što mogu i pomognem nekome. Podelio sam sve što sam uradio, a to je nekih 350 do 400 komada, onima koji su najviše na udaru virusa. Zaposlenima u prodavnicama, policiji, zdravstvenim radnicima, zvali su me iz lozničkog Doma zdravlja da im uradim dvadesetak komada. Vizir može da napravi svako, materijala, folije ima u svakoj knjižari, a i sve ostalo je dostupno. Kad primim platu kupim materijal, a jedna maska me košta 93 dinara, ne računam uložen trud jer mi nije cilj da zaradim već da pomognem ako mogu – priča ovaj dvadesetdevetogodišnjak.
Njegovi viziri uz normalnu upotrebu mogu dugo da traju, a neki ljudi radije nose njih nego maske jer nemaju osećaj da im je otežano disanje ni da im ometa razgovetan govor. Preko društvenih mreža saznalo se šta radi pa mu se mnogi obraćaju.
- Razmišljam da vizire gde zaista trebaju poklanjam, a ostali da plate 93 dinara kako bi nabavljao materijal za nove količine. Ko nema novca, dobijaće ih i dalje besplatno. Dešavalo se da poklonim vizir i kad posle prođem pored mesta gde ta osoba radi vidim da je bačen. Računam da će se ukoliko neko da novac teže rešiti da ga baci, a drugo tako ga neće uzimati onaj kome nije preko potreban i nosiće ih ljudi kojima su zaista potrebni kao zaštita na radnom mestu, ili u svakodnevnom životu – kaže Veselinović.
Odlučan je da vizire pravi dokle ima interesovanja, ali se nada da će uskoro prestati potreba da se nosi bilo kakva zaštita pa i njegovi viziri. Do tada zna šta mu valja činiti, kad sa posla dođe kući nastavlja pravljenje vizira. To je, kako kaže, njegov doprinos borbi protiv koronavirusa.
Kurir/T.Ilić
Foto: T.Ilić
NE PROPUSTITE
