UŽICE - Simbol radničkog Užica odlazi u zaborav! Za desetak dana kada bude uklonjena i poslednja cigla dimnjaka visokog 32 metra, koji je ravno 60 godina bio deo kruga preduzeća "Cveta Dabić", simbol, prepoznatljivi znak Užica ostaće još samo u sećanju nekada ponosnih radnika jugoslovenskog i srpskog tekstilnog giganta!
U Užicu juče je ciglu po ciglu, počelo rušenje dimnjaka fabrike u kojoj je u stara, srećna vremena radilo na hiljade ljudi, veliki deo pogona ispod dimnjaka već je nedavno srušen, deo će uskoro biti porušen a umesto nekadašnje fabrike na atraktivnoj lokaciji blizu centra grada nići će veliki stambeni blok.
Okupljali su se juče stari Užičani u ulicama oko "Cvete", gledali kako nestaje i dimnjak i simbol grada i deo njihovih života.
-Ovde sam radila 30 godina, ja kao snovačica na razboju, muž kao električar, od plata iz "Cvete Dabić" odgajili smo, školovali decu, lepo živeli… Kakva su to samo vremena bila, puni pogoni radnika, svi veseli, srećni, zadovoljni… A, pogledajte sad ovu tugu, pogoni porušeni, sve je nestalo, umesto radnika pustinja… Gledam danas kako ruše dimnjak, neki kažu - pa neka ruše, a meni žao, tuga me neka obuzela, sećam se srećnih dana - ispričala nam je juče kraj kruga svoje nekadašnje fabrike Nada Selaković (88).
Na delu kruga nekadašnjeg giganta odavno su porušeni veliki pogoni, malo dalje, zjape prazne hale, u njima još stoje delovi razboja, razni zupačnici, ponegde poneki sto, na jednom od pogona još je vidljiva crvenom farbom ispisana parola - "Živela narodna republika Jugoslavija".
-Ovde sam kao dečak donosio doručak ocu koji je radio u "Cveti"… Sad kao da gledam i oca, i pogon iz koga je izlazio i sve one radnike… U to vreme u "Cveti" je radilo možda i dve i po hiljade ljudi… Smene se bile podešene tako da se treća završavala u tri ujutru, a kad se otvore kapije, u gluvo doba noći iz preuzeća krenu reke ljudi, jedni uz Bosansku ulicu, drugi tamo ka centru grada, treći pored plaže… Srećana vremena… Narod srećan, zadovoljan… Sad gledam kako nestaje dimnjaka i - žao mi - pričao je juče stari Užičanin Dušan Bojović (67).
Na visini od 30-tak metara radnici su juče velikim "hilti" bušilicama polako, ciglu po ciglu rušili dimnjak. Branimir Stanisavljević, jedan od radnika kaže da će im trebati desetak, možda i više dana da dimnjak uklone, zavisiće od tvrdoće zida izidanog od najmanje - tri - četiri šlepera pečenih cigli.
-Jeste tužno gledati, ali, kada se sve polako od naših starih života ruši, nek nestane i ovaj dimnjak - komentarisali su juče Užičani.
-Možda su mogli da ga ostave, kao simbol grada, kao simbol jednog vremena, kao simbol radničkog Užica i srećnih vremena - pričali su drugi.
Kad za koji dan nestane dimnjaka, kada budu porušeni i poslednji pogoni, nestaće i poslednjeg sećanja da je Užice nekad bilo grad ponosnih tekstilaca.
OD TKAČKE RADIONICE DO VELIKOG IZVOZNIKA
Čuveni užički trgovci Mališa Atanacković, Jovan Golubović, Aleksa Popović i Tomo Naumović, u oratkluku sa ovdašnjim industrijalcima osnovali su 1897. "Tkačku radionicu", kao akcionarsko društvo. Bio je to početak industrijalizacije u ovom delu Srbije. Posle Drugog svetskog rata, od 1946. fabrika je nosila ime Cvete Dabić, radnice u tkačnici, koja je 1942. streljana u logoru na Banjici. Decenijama zatim fabrika je bila preoznatljiva ne samo u Jugoslaviji, izvozila je u zapadnu Evropu. Devedesetih godina prošlog veka, sa raspadom države, počeo je i sunovrat fabrike. Bankrot je proglašen tek 2006. godine.
Kurir.rs/ Z. Š.
NE PROPUSTITE
