MART JE MESEC BORBE PROTIV RAKA: Prevencija malignih tumora

U Zdravstvenom centru Vranje u proteklih godinu dana urađeno je 69 radikalnih operacija karcinoma.

I pored situacije sa koronavirusom u Dnevnoj bolnici u Vranju onkološke terapije odvijaju se po ustaljenim protokolima, a Onkološki konzilijumi se održavaju jednom mesečno, bez prekida.

"U prethodnoj godini povećan je broj obolelih od malignih tumora i to pre svega raka dojke i raka pluća kod žena, kao i raka pluća i raka debelog creva kod muškaraca." , ukazuje načelnik Dnevne bolnice za hemioterapiju , Zdravstvenog centra Vranje, primarijus, specijalista interne medicine, subspecijalista onkologije, dr Kosta Z. Zdravković.

Načelnik Službe za hirurgiju ZC Vranje dr Igor Stojanović iznosi podatak da je u istom periodu na ovom odeljenju urađeno 69 radikalnih operacija karcinoma i 35 biopsija karcinoma, pri čemu prednjače tumori dojke dok su na drugom mestu tumori digestivnog trakta.

Prema njegovim rečima povećana je incidenca tumora dojki kod žena iz opština Surdulica i Vladičin Han koje na operaciju dolaze u Zdravstveni centar Vranje.

"U godini koja je za nama od marta meseca prošle do marta meseca ove godine primetan je povećan broj obolelih od malignih tumora i to pre svega raka dojke i raka pluća kod žena i takođe raka pluća i raka debelog creva kod muškaraca," kaže načelnik Dnevne bolnice za hemioterapiju , Zdravstvenog centra Vranje, primarijus, specijalista interne medicine, subspecijalista onkologije, dr Kosta Z. Zdravković.

On ističe da se u Dnevnoj bolnici u Vranju onkološke terapije odvijaju po ustaljenim protokolima, Onkološki konzilijumi se održavaju jednom mesečno, bez prekida.

"Aplikovanje specifične onkološke terapije odvija se po ustaljenim protokolima, Onkološki konzilijumi se održavaju jedanput mesečno, bez prekida. Beleži se povećanje aplikovanih terapija, a smanjuje se broj kontrolnih i prvih pregleda zbog situacije izazvane pandemijom korona virusom.", navodi dr Zdravković.

"U istom periodu u Službi hirurgije Zdravstvenog centra Vranje urađeno je 69 radikalnih operacija karcinoma i 35 biopsija karcinoma, pri čemu prednjače tumori dojke dok su na drguom mestu u pitanju tumori digestivnog trakta," napominje načelnik Službe za hirurgiju, dr Igor Stojanović.

On navodi da je povećana incidenca tumora dojki kod žena iz opština Surdulica i Vladičin Han.

"Kada govorimo o raku dojke i operaciji karcinoma dojke, evidentno je da je povećana incidenca tumora dojki kod žena iz opština Surdulica i Vladičin Han koje na operaciju dolaze u Zdravstveni centar Vranje", objašnjava dr Stojanović.

Obolevanje i umiranje od raka u svetu i Srbiji

Prema poslednjim procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka, obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo na 19,3 miliona ljudi i registrovano je 9,9 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora u 2020. godini. Tokom života, jedan od pet muškaraca i jedna od šest žena će oboleti od raka, a jedan od osam muškaraca i jedna od jedanaest žena će umreti od nekog oblika maligne bolesti.

Muškarci u našoj sredini najviše su obolevali od raka pluća, kolona i rektuma i prostate. Kod žena maligni proces je najčešće bio lokalizovan na dojci, plućima, kolonu i rektumu i grliću materice.

Rak dojke najčešći je maligni tumor u obolevanju i umiranju kod žena. U Srbiji je 2018. godine od malignih tumora dojke obolela 4561 i umrla je 1691 žena.

Srbija se prema procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka svrstava među 40 zemalja Evrope u grupu zemalja sa srednjim rizikom obolevanja i visokim rizikom umiranja od malignih bolesti u Evropi. Procenjene stope obolevanja od svih malignih tumora su niže kod žena nego kod muškaraca. Procenjene stope umiranja od svih malignih tumora su niže kod muškaraca nego kod žena.

Prevencija

Prevencija malignih bolesti ima ogroman javnozdravstveni potencijal i predstavlja najefikasniji pristup u kontroli malignih bolesti, jer je na približno dve trećine faktora rizika koji su odgovorni za nastanak raka moguće uticati, menjati ih ili ih potpuno eliminisati. Čak 40 posto malignih bolesti može biti izbegnuto jednostavnim merama: prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, zadržavanjem prosečne težine konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u rak.

Rano otkrivanje

Nove smernice Svetske zdravstvene organizacije (SZO) imaju za cilj da poboljšaju šanse za preživljavanje ljudi koji žive sa rakom, tako što će usmeriti zdravstvene službe da se fokusiraju na rano dijagnostikovanje i lečenje ove bolesti. Jedan od problema je što se mnogi slučajevi raka otkriju prekasno. Čak i u zemljama sa razvijenom zdravstvenom službom, mnogi slučajevi raka se otkrivaju u uznapredovaloj fazi kada je teže uspešno lečenje.

U Srbiji su doneti nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, koji će u narednom periodu značajno smanjiti obolevanje i umiranje od navedenih lokalizacija malignih tumora.

Rano otkrivanje raka u velikoj meri umanjuje finansijski efekat ove bolesti i čini lečenje delotvornijim i uspešnijim. Prema navodima SZO, troškovi lečenja raka su manji ukoliko se bolest otkrije na vreme. Ukupni ekonomski troškovi lečenja godišnje u proseku iznose 1,16 milijardi američkih dolara.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje planira promotivno-edukativne aktivnosti usmerene ka informisanju stanovništva o prepoznavanju ranih simptoma i znakova malignih bolesti i njihovom osnaživanju da preuzmu odgovornost za sopstveno zdravlje i da se na vreme jave lekaru radi kontrole zdravlja, rane dijagnostike i pravovremenog lečenja. Takođe je veoma važno boriti se protivi mitova, dezinformacija i zabluda u vezi sa malignim bolestima, jer odlaganje i/ili izbegavanje ranog otkrivanja, adekvatnog lečenja i nege dovodi do lošijeg ishoda po zdravlje. Neophodno je osnažiti čitavu zajednicu, kako bi se kreiralo javno mnjenje protiv diskriminacije ljudi obolelih od malignih bolesti, kako na radnom mestu tako i u zdravstvenom sistemu, kao i u čitavom društvu.

Kurir.rs/ T.S.