SUBOTICA - Dr Ana Tomas Petrović je među najmlađim naučnicima u Srbiji, a nedavno je dobila i Nacionalnu stipendiju za žene u nauci. Kaže za Kurir, da se Srbiji isplati da, i u trenutnoj situaciji u zdravstvu i stanju medicine, ulaže u nauku.
Iako nije rođena u Subotici, mlada naučnica dr Ana Tomas Petrović smatra je svojim rodnim gradom, jer se tu školovala, dok nije upisala Medicinski fakultet u Novom Sadu. Završila je studije medicine pre osam godina, a na tom fakultetu je i radila, prvo kao istraživač, a od 2018 i kao asistent na Katedri za farmakologiju, toksikologiju i kliničku farmakologiju.
Nedavno je dobila i Nacionalnu stipendiju za žene u nauci, u okviru programaL'Oréal UNESCO Balkan.
-Pored prestižnosti koju ova nagrada nosi, jer stipendije za žene u nauci dodeljuju se u više zemalja sveta, znači mi prilika da sprovodim istraživanje i rukovodim njime, a ta stipendija je i prilika za apliciranje za druge projekte u budućnosti. Nagrađena sam u oblasti medicine, a istraživanja u kojima sam do sada učestovala ispitivala su različite aspekte upotrebe antibiotika, od navika stanovništva, gde smo identifikovali brojne probleme – upotrebu antibitoika bez konsultovanja sa lekarom, prekidanje uzimanja antibitoika sa prestankom simptoma, neredovno uzimanje tih lekova, odnosno preskakanje doza i nepoštovanje preporuka lekara, kaže dr Ana.
Objašnjava, da neracionalna primena antibiotika doprinosi razvoju antimikrobne rezistencije.
-Rezistencija na antibiotike dovodi do infekcija, koje je sve teže lečiti, i ovo je ozbiljan javno zdravstveni problem. Takođe sam ispitivala supstance prirodnog porekla, koje mogu povratiti osetljivost bakterija na dostupne antibiotike, i to su istraživanja koja planiram nastaviti.
Danas je dr Ana Tomas naučnica, doktor medicine i asistent na Katedri za farmakologiju, toksikologiju i kliničku farmakologiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, a nagrađivana je još kao jedan od najboljih studenata doktorskih studija za naučno istraživački rad.
„Ja sam još uvek na početku karijere, ali uspela sam objaviti veliki broj radova u međunarodnim časopisima, što doprinosi vidljivosti rezultata istraživanja u kojima sam učestvovala. Nije lako u prilično haotičnoj svetskoj situaciji, posebno u nauci je teško, postići rezultat, ali posvećen rad se uvek isplati”
Imaju li naučnici vremena za hobi, zabavu, kako izgleda dan mlade naučnice, pitamo Anu, koja kaže, da je nakon završetka lekarskog staža, upisala doktorske studije i pridružila se radu na projektu finansiranom od strane Ministrasva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, na Katedri za farmakologiju i toksikologiju na Medicinskom fakultetu.
„Naučno-istraživački rad doživljavam kao radost, kada nakon meseci uloženog truda, rad bude objavljen, tu su i nastavne obaveze na našoj Katedri, a kao asistent sam uključena u izvođenje praktične nastave, analizu podataka, pisanje radova, dok eksperimentalna istraživanja zahtevaju posebnu organizaciju. Ipak, svoje vreme provodim i sa suprugom, prijateljima i u šetnji sa našim psom. Moj otac je profesor likovnog, pa je nekako prirodno došlo da uživam i u slikanju”
Koliko je teško da žena bude uspešna u svetu nauke, izgleda da je predrasudsa, jer Ana kaže, da je kod nje na fakultetu, po pravilu, jednak ili veći broj žena i među studenkinjama, a i među zaposlenima.
„Ovo je profesija u kojoj polne razlike ne predstavljaju problem. Svesna sam da nije u svakoj struci tako, ali iz ličnog iskustva ne mogu reći da su problemi sa kojima se susreću žene, mnogo drugačiji od onih koji su univerzalan problem za sve naučnike u Srbiji, a i u svetu. Npr. velika konkurencija prilikom apliciranja za finansiranje, sredstva za nauku, koja koliko god bila visoka, nikada neće moći da budu dovoljna, da sve oblasti istraživanja budu finansirana u jednakoj meri”.
Za naučni rad i usavršavanje u Srbiji, dr Ana je dobila podršku i Ministrastva za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj.
-Više puta su mi omogućili učešće na međunarodnim konferencijama, ili putem sredstava sa projekta, a to podržava i Pokrajinski sekretarijat za visokoobrazovanje i naučno-istraživačku delatnost, dok za neke projekte, poput Horizont 2020, sredstva dodeljuje Evropska unija.
Najveći broj istraživanja kojima se bavila dr Ana Tomas je iz farmako epidemiologije i eksperimentalne farmakologije.
-Rezultati istraživanja koje smatram da su od interesa za opštu javnost, odnose se na racionalnu primenu lekova. Na primer, identifikovali smo činjenicu, da oko trećina pacijenata antibiotike koristi samoinicijativno, nabavljajući ih bez recepta, ili koristeći lekove koji su im preostali od prethodnog lečenja, ne vodeći računa o racionalnoj primeni antibiotika. Antibitoici su lekovi za bakterijske infekcije, koje je neophodno uzimati tačno po preporuci lekara. Istraživali smo i samoinicijativno uzimanje i drugih preparata. Lekovi koje pacijenti uzimaju bez konsultacije sa zdravstvenim radnicima, što uključuje i biljne i tradicionalne lekove, mogu biti opasni, usled stupanja u značajne interakcije sa konvencionalnim lekovima, a pacijenti ih često smatraju apsolutno bezbednim. Pacijenti koji uzimaju lekove za hronične bolesti, potrebno je da se konsultuju sa lekarima ili farmaceutima, da bi se izbegle moguće interakcije. Istraživali smo i redovnost primene terapije kod pacijenata sa hroničnim bolestima, poput hipertenzije i dijabetesa, i utvrdili da određen broj pacijenata ne uzima svakodnevno terapiju, a za postizanje kontrole bolesti, neophodna je redovnost u primeni. Nema tog leka koji može biti efikasan, ako se ne uzima redovno”.
Koliko se nauka u Srbiji bavi nacionalnim ili svetskim problemima u istraživanju, dr Ana Tomas kaže, da je to drugačije, od oblasti do oblasti.
-„U medicini, pojedini rezultati istraživanja značajni su na nacionalnom nivou, dok je neke druge lakše generalizovati, ali u svakom slučaju, to im ne umanjuje značaj”.
Da li i među naučnicima ima nekredibilnih osoba, kojima je od naučnog rada važnije da dočekaju možda svoj trenutak slave u toj oblasti, dr Ana kaže, da nema takvih primera u svojoj radnoj sredini, ali da smatra da i u medicini ima nekredibilnih osoba, kao u svakoj struci.
-„U naučnom radu je drugačija samo činjenica, da je vrlo teško duže vreme sakriti od naučne javnosti, nekredibilnost istraživanja – radovi su dostupni i drugi istraživači ih čitaju, metode kojima je istraživanje sprovedeno, moraju biti ponovljive, dajući uporedive rezultate, tako da se dešava, da radovi budu povučeni od strane časopisa, nakon objavljivanja ako se utvrdi da prilikom izrade nisu poštovane sve norme naučno istraživačkog rada tj. da su rezultati modifikovani, plagijarizovani ili izmišljeni. U slučaju povlačenja rada, taj zapis trajno ostaje u časopisu, gde je rad objavljen, što bi trebalo u velikoj meri da obeshrabri naučnike, da se koriste neetičkim metodama, u cilju što veće produkcije”.
Na pitanje, ima li sprege nauke sa politikom, recimo i na primeru epidemije virusa Covid19, dr Ana Tomas kaže, da je u interesu svake države, da ulaže u istraživanja koja mogu doprineti napretku društva.
„Velik broj istraživanja u akademiji je upravo finansiran od strane država u kojima se izvode, ili od međunarodnih tela. Na primeru vakcina protiv Covid-19, videlo se koliko je važno obezbediti adekvatna sredstva za istraživanja i koliko to može pomoći, da se ubrza istraživački proces. I u Srbiji, Fond za nauku je takođe finansirao istraživanja, kojima se može odgovoriti na epidemiju Covid-19”, ističe dr Ana Tomas.
Koliko su važni za nauku jedinstveni registri za lekove, bolesti, pa i uzroke smrtnih slučajeva pacijenata i drugo, ima li takve statistike u Srbiji pa i svetu, dr Tomas kaže, da će u budućnosti svaka vrsta podataka u vezi sa bolestima, lekovima i primenom različitih zdravstvenih usluga imati sve veći značaj.
„Veliki broj naučnika u svetu već primenjuje „big data” tehnologije u svojim istraživanjima, jer je količina podataka koja se generiše i čuva elektronski u savremenom svetu ogromna. U Srbiji postoje podaci o incidenci i mortalitetu od različitih oboljenja, koje objavljuje Batut, kao i različiti registri regionalnog nivoa. Nivo dostupnosti je ograničen na zbirne podatke, jer je neophodno izbalansirati između potrebe za javnu dostupnost podataka i zaštite privatnosti samih pacijenata”.
Ima i stručnjaka koji često ostaju udaljeni od naučnog rada, a dr Ana komentariše, da je u tome presudno, pre svega, interesovanje za određenu oblast, spremnost da se bez sujete ugledamo na druge, uspešne istraživače i dobar tim.
„Ako neko želi da napravi prve korake u svetu nauke, preporučujem da se pridruži timu, koji se već uspešno bavi naučnoistraživačkim radom. U oblasti medicine posebno, neophodna je saradnja sa kolegama da bi se ostvarili značajni rezultati”.
Dr Ana Tomas Petrović je do sada autor 21 rada, indeksiranih na SCI listi, više radova u nacionalnim časopisima, a svoje rezultate je predstavila na velikom broju međunarodnih konferencija.
Kurir.rs/N. H./Foto: Privatna arhiva
NE PROPUSTITE
