Popularna emisija "300" čuda na Kurir televiziji u novoj sezoni donosi nam potresnu priču o porodici Tanaković koja živi duboko u planinskim vrletima Kopaonika.
Nebojša i njegova majka Milena žive potpuno sami u planini, u staroj kući, bez struje, koju nisu nikada ni imali.
Od Kuršumlije su udaljeni oko 40 kilometara, od Lukovske banje oko 30, prevoza nema, pa Nebojša do grada ide samo kad mora. Majka Milena u gradu nije bila godinama, a na pitanje da li je videla televizor odgovara „Nikada ga nisam videla i ne znam kako izgleda.“
Da bi napunio mobilni telefon, koji je dobio od svog rođaka, Nebojša mora da izdvoji 6 sati. Do prve kuće koja ima struju potrebno mu je 2 sata u jedom pravcu, i isto toliko da napuni telefon.
Jedini novac koji uspeva da zaradi je od nadničenja, a gde god da krene, mora da ide peške.
-Ovde u sobi, zagrejem vodu, pa trljaj. Ja se u koritu kupam još uvek - kaže ona.
Televizor nikad nije videla.
-Ja ne znam ni kako televizor izgleda, nemam ni ideju kako - kaže tužno.
Osnovna hrana su im pasulj i krompiri, a jedino svetlo sveća.
Da bi se struja uvela do njihove kuće potrebno je 15 bandera. Za to, kako kaže Nebojša, nema para, pa jedini spas vidi u solarnim panelima.
- Za to mi je rekao jedan čovek kod koga sam radio. On mi je to kazivao, to je jedna ogromna ploča koja skuplja energiju, to bi mi dobro došlo za sijalicu da mogu da koristim - kaže Nebojša.
Majka Milena srećna je što bar ima sina.
- On se više muči nego ja. Ne idem nigde, celu zimu sam u kući, ko zna kad sam zadnji put išla negde, možda pre 3 godine.
-Imamo jedan radio na baterije što slušamo. Moja majka nikada nije videla televizor. Ako slučajno zaluta ovde neki čovac i to je to. Nema nigde nikog - kaže Nebojša, koji u grad nije sišao bar 10 godina.
Kad ide da kupi nešto, mora da se spusti do Lukovačke banje peške, potpuno divljim putem.
-Idem peške po dva tri sata sa jedne i sa druge strane, sve nosim na leđima.
Kad je veliko vreme, kuća i prokišnjava. Prozori i vrata ne dihtuju, jedino kad se greje noć i dan može da bude toplo.
Od prijatelja nabavlja parafin, od kojeg pravi sveće, jedini izvor svetlosti za ovu zaboravljenu porodicu.
-Majka je stara, godine je stižu, a ja kad ostarim ko će za mene da zna. Da l' sam živ ili ne - kaže Neša.
Jedina želja im je da odu u neke bolje životne uslove.
-Volela bih ako mogu da se pomerim odavde, poživim još godinu dana, pa onda šta bude - kaže tužno majka Milena.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
