Njegove skulpture duplo su veće i petostruko teže od samog majstora. Oduzimaju dah svima koji ih vide, a za stručnjake predstavljaju svojevrsna umetnička dela. Ispod njegovih veštih ruku bilo koji materijal postaje figura, a inspiraciju pronalazi u slovenskoj mitologiji.
Akademski vajar i profesor likovnog Bojan Grujić, odrastao je u Ljuboviji, malom gradu na granici sa Bosnom. Kao dete, često se igrao sa glinom, pa ne čudi što je prvu figuru napravio kada je imao samo tri godine.
-To su bile skulpture od gline, tako nečega. Kasnije sam isto tokom školovanja voleo da pravim tako od nekih životinja, do nekih vojnika i tako slično. Mislim to je bilo baš onako dečije – priča umetnik i kaže da je parvo stvaralaštvo počelo kada je upisao umetničku školu u Užicu.
Nakon umetničke škole, upisao je Akademiju likovnih umetnosti u Novom Sadu. Po završetku studija odlučio je da se vrati u rodni grad i tu napravi atelje. Talenat, posvećenost i trud bili su dovoljni da njegovo ime postane prepoznatljivo u svetu vajarstva. A sve to bi bilo teško da nije imao podršku onih koje najviše voli.
-Značilo mi je dosta što je porodica verovala u mene, ja sam isto imao neku ideju zacrtanu da mi to bude jedna stalna aktivnost, da se bavim time. Okruženje je onako bilo malo sumnjičavo, dosta ljudi je imalo komentare tipa kako ćeš živeti od toga, nije to umetnost. Mislim, nekako dosta ljudi koji ne znaju nisu upućeni u umetnost, veruju da je to, da je život Van Goga, tipa život svakog umetnika – kaže Bojan.
Bojanov otac Milorad, kaže da je talenat nasledio od majke.
-Već oko tri godine, igrajući se plastelinom, on je znao napraviti neke figurice, da li čoveka, da li nekakvih predmeta. U početku nismo verovali da to on pravi, međutim, ponovo je to uradio i to vrlo interesantno, dok radi, on ne gleda u ruke, nego gleda vas u oči ili negde sa strane, tako da mi donese i kaže evo to je to. Ajde Bojane ponovo, on to uradi ponovo. To smo primetili onda smo ga naravno podržavali – kaže ponosni otac Milorad.
Bojan je podršku svoje porodice imao i kada je predstavljao Srbiju širom sveta. Rusija, Italija, Slovenija, samo su neke od zemalja upisanih na njegovoj umetničkoj mapi.
-Preporučio bih svim mladim ljudima, ne samo mladim ljudima, nego i deci u školi i njihovim roditeljima da ih podrže u njihovom nastojanju da se bave umetnošću, jer umetnost je pre svega kao i svaki drugi posao, znači može se živeti od toga, može se lepo živeti od toga, nije to samo vajarstvo, imamo tu danas i grafički dizajn, imamo i slikarstvo i razne tu umetničke forme, tako da u principu podržao bih ja lično sada svoje dete ako bi htelo da bude umetnik – kaže mladi umetnik.
Kada dođe proleće, Bojan većinu skulptura pravi pod vedrim nebom. Tada, jedan od osnovnih materijala za rad, postaje – kamen.
Kako se sugrađani ponose njime, hvale ga i kupuju njegove skulpture, tako i Bojan nađe način da im se oduži. Za osnovnu školu Petar Vragolić u Ljuboviji, u kojoj i predaje likovno, napravio je skulpturu Svetog Save.
-Ta skulptura je napravljena od jasena. Nekih možda kao što vidite 115, 120 santima je visoka. Veći deo skulpture se radi, mislim ja tako pravim sa motornim testerama, akumulatorskim testerama, na kraju kako idu detalji tu dolazi gleta i finiji ti neki instrumenti.
Nakon 15 dana predanog rada, skulptura Svetog Save dobila je centralno mesto u holu osnovne škole.
Bojan često inspiraciju za svoje radove traži u mitologiji Starih Slovena, a oduševljenje koje izazivaju njegovi radovi, prednost i umeće da motornom testerom stvori očaravajuća umetnička dela čini ga vrsnim umetnikom.
Kurir.rs
OVDE MOŽETE GLEDATI UŽIVO KURIR TELEVIZIJU
NE PROPUSTITE
Bonus video:
