Za Dejana Lukića kažu da je najveći genije među obućarima i obrnuto- da je najveći obućar među genijalcima!
I definitivno je tako kada upoznate ovog čoveka…
Perfekcionista, predan svom poslu, svakodnevno radi na svom usavršavanju. Radnju je opremio najsavremenijim mašinama koje mogu proći sve ekološke standarde u Evropi. Svakoj obući, bilo da su kineske cipele od dve hiljade dinara ili čizme "miu-miu“ od dve hiljade evra-prilazi istim žarom i odgovornošću… A posla kaže, hvala Bogu ima…
"Tu je pendžatiranje, promena štikli, poliranje, zamena flekica sve ono što muči uglavnom žene. Jer ako stvari sagledavate sa svih aspekata ženama je obuća maltene i jedno psihološko prikazivanje ličnosti. Da ne pričamo o statusu. Retko će te u Kragujevcu videti ženu sa neurednom obućom. Ovde je to stvar vaspitanja, kulutre, odnosa prema životu", počinje priču sada već čuveni obućar Dejan. Priča i setno da je, na žalost- među najmlađima u ovom zanatu, koji je odvajkada, bar ovde u Čaršiji imao svoje umetnike. I kult.
On je zanat izučio od Italijana dok je živeo u inostranstvu. Mladi su slabo zainteresovani da nauče majstorluk od koga može da se zaradi za pristojan i dostojanstven život.
"Kroz ovaj posao sagledavaju se i društvena kretanja, tendencije. Kako ti je u državi tako ti je u obućarskoj radnji. Evo primera radi, kada korona brojke rastu kod nas pada posao. I obrnuto- priča nam majstor Dejan prisećajući se anegdota. Jer teško je raditi sa narodom. Ponekad na društvenim mrežama vide njegove objave kako izgledaju određeni radovi i zahtevaju recimo- da se baš tako ofarbaju čizme.
"Pogledam, vidim nije ista koža, neće da upije. I odmah odbijem posao. E onda nastaju ubeđivanja koja su ponekad i komična. Ali tu je i lepota ovog posla", kaže i priseća se jedne od svojih anegdota koju nikada nije zaboravio dok je kao mlad majstor krčio svoj obućarski put.
Evro je tada bio daleko ispod sadašnje cene, kada mu je drugarica donela čizme na popravku.
"Pogledam nove čizme, oštetila se štikla, pendžatiranje, tako neka sitnice. A ona je žurila na proslavu. Značilo joj je. Prihvatim i sve uradim, brzo i srećom kvalitetno. Dođe ona i kaže „vidiš da cena ne znači ništa. 117 hiljada dinara su bile na sniženju“. Umalo nisam pao u nesvest. U šali joj kažem "ženo ovo nikad više da nisi uradila, ja živim na selu, da prodajem zabran da platim štetu ne pada mi napamet“, priča kroz smeh.
Ni sam nije ni slutio da će pored svog usavršavanja, praćena tendencija u inostranstvu, ulaganja u opremu postati najpoznatiji u Kragujevcu- po punjenju vazdušnih đonova.
"Ni sam ne znam šta me snašlo. Pre godinu i po dana išao sam da specijalizujem to u Novom Sadu. A onda eksplozija. Te patike su se vratile u modu, a đonovi brzo pucaju. Da kucnem u drvo još nisam imao reklamaciju, a nema dana da mladež ne donese nekoliko pari obuće popravku", kaže Dejan.
A za ime ove radnje koja se nalazi u centralnoj Pešačkoj zoni „kriva je kuma“ novinarka Dragana Gana Miletić. Prvo se zvala Stivale (na italijanskom čizma). Hteo je Dejan da prikaže kroz ime svoj pristup poslu, sve ono što je izučvao širom sveta
"I Gana kaže „daj bre šta se zanosiš, krsti radnju kako treba Šumadija je ovo“. Pitam je dobro ajde kako da je nazovem. "Boli me đon“ izgovorila je kao iz topa. Malo sam se nećkao, može da se shvati i onako i ovako, ali sam prihvatio. I sve je eksplodiralo. Na društvenim mrežama jednostavno mega-hit", kaže Dejan kako je došao do genijalnog imena svoje obućarske radnje koje nikoga ne ostavlja ravnodušni. I sada kada se posao ustalio a on proslavio jednostavno- BOLI GA ĐON!
Kurir.rs/Ucentar
NE PROPUSTITE
