Poverenje u institucije, tema je održanog okruglog stola u Subotici, o nultoj toleranciji na nasilje, koju je organizovao pokrajinski ombudsman Zoran Pavlović, a održava se i u Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici.
Lane je u Subotici registrovano 1.056 žrtava nasilja, a tokom ove godine, Centru za socijalni rad obratila se 371 osoba da zatraži pomoć. Policijska uprava Subotice ima evidentiran porast izrečenih krivičnih dela, prema Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, a prošle godine je zabeleženo 109 slučajeva takvog nasilja.
Pokrajinski ombudsman Pavlović je, u Gradskoj kući u Subotici, govorio o proceduri, kako da se nasilje prijavi i kakva je uloga insitucija i medija da se spreči nasilje.
„Nulta tolerancija se može postići isključivo preventivnim, zajedničkim radom institucija, profesionalaca, medija i civilnog sektora. Procedure je neophodno pripremati, a po njima bi trebalo da postupaju i državni organi i svi pojedinci kojima je obaveza i rad na prevenciji i borbi protiv nasilja”
Konferenciji su prisustvovali i službenici iz policije, sudije, javni tužioci, mediji, koji prema rečima Pavlovića imaju odgovornost kao i političari.
„Jedna konferencija ne može da umanji prisustvo nasilja u društvu, ali može da ukaže na postojanje problema, postoje pomaci u našem zakonodavstvu, relativno dobri zakoni koji regulišu, kao što je to u drugim sferama. U saradnji sa policijom, sudom, medijima i civilnim sektorom, možemo da smanjimo pristvo nasilja, da žrtve nasilja u većem broju prijavljuju slučajeve nadležnim organima”, rekao je Pavlović.
Skup je organizovan jer je prethodnih godina identifikovan veći broj slučajeva nasilja, a konstatovana je nedovoljna i neadekvatna saradnja između nadležnih institucija, socijalnog, zdravstvenog obrazovnog sistema, pravosuđa i drugih institucija.
„To je značajan problem u obezbeđivanju potpune i blagovremene zaštite od nasilje, bilo da se radi o deci ili odraslim licima. U zakone mora da se implementira deo koji nedostaje, međutim, da bi se ostvarila nulta tolerancija na nasilje, mora da se pokrene zajednička saradnja institucija i organa, rad na izgradnji procedura da se jedinstveno postupa i da svi građani imaju jednaka prava u ostvarivanju onoga što je država dužna da obezbedi”.
Istaknuta je i uloga medija, da profesionalnim i etičkim izveštavanjem doprinesu edukaciji javnosti, a predstavnik medija je rekao, da je važna zaštita žrtava ali i neophodno ohrabrivanje institucija na otvaranje, da građani prijave nasilje i veruju institucijama sistema.
„Kome prijaviti nasilje, ne odnosi se samo na početak postupanja, prva je situacija kada se nasilje desilo, do trenutka podnošenja krivične prijave nadležnim državnim organima. Drugi značajan trenutak je od početka krivičnog postupka do njegovog pravosnažnog okončanja, pa sve dok žrtva nasilja oseća i trpi posledice tog akta i agresije kojoj je bila izložena”, naglasio je Pavlović.
Naveo je primer, da ima budžet norveškog ombudsmana, znao bi kako da reši taj problem.
„U jednoj od američkih država, žrtva seksulanog nasilja, godišnje dobija od strane te države 100.000 dolara, podatak je koji sam izneo pre 8 godina u Subotici, kada sam govorio o seksualnoj zloupotrebi dece. Podaci se nisu značajnije promenili što se tiče SAD, ali je činjenica da se stanje u Srbiji menja nabolje, a to znači da smo usvojili određene konvencije, doneli čitav niz zakonskih akata, imamo podzakonska rešenja, neophodno je da radimo na utvrđivanju uloga onih organa, koji su do sada bili nevidljivi”, rekao je Pavlović.
Naglasio je i neophodnost da se podvuče crta, da prestane praksa „svi su znali da je dobijao batina, a niko nije reagovao”.
„Ta rečenica je danas neprihvatljiva. Da li je potrebno redefinisanje nevladinog sektora ili uloga centara za socijalni rad, ili ćemo morati svi zajednički da krenemo u rešavanje tog problema, odlučiće donosioci odluka, ali poverenje u institucije je ključna stvar za ostvarivanje i unapređenje zaštite ljudskih prava, ne samo prava detetea, nego prava svih građana”
Predsednik Skupštine Subotice dr Balint Pastor rekao je da je nasilje stvarnost, pred kojom često zatvaramo oči.
„Odigrava se u mikrosferamo, porodici, partnerskim odnosima, školi, kolegama, o nasilju se ćuti. Ako se žrtve usude da govore, nailaze na ćutanje, podležu osudi. Živeti u nenasilju predstavlja osnovno, neotuđivo, neprikosnoveno univerzalno, ljudsko pravo. Nasilje je društveni problem i razara celu društvenu strukturu, institucionalnu vrednost . U Srbiji ne postoji sistemsko prikupljanje podataka o svim oblicima nasilja. Odgovornost institucija države najveća I zakonskih pomaka ima. Jedan od stubova je institucija zaštitnika građana, koji ukazuju u svojim izveštajimana neadekvatnu saradnju nadležnih organa, u suzbijanju porodičnog nasilja i nepreduzimanja mera”.
Vuk Radošević, koordinator za poslove prevencije i suzbijanja nasilja u porodici, iz policijske uprave Subotice, rekao je da tokom poslednje 4 godine, od kad se počelo sa primenom Zakona za sprečavanje nasilja u porodici, povećan je broj krivičnih dela nasilja u porodici.
„Od 2017. do 2020. godine, statistika varira. Godine 2017. je registrovano 131 krivično delo, 2018. godine 111 registrovanih krivičnih dela, a 2019. je 135. To je upravo onaj period pre kovida, tako da u 2020. godini imali smo manji broj krivičnih dela, 109. Veći je broj prijavljenih slučajeva, ali reč je o svrsi zakona, prevenciji da ne dođe do nasilja, bez obzira da li je u pitanju narušavanje telesnog integriteta ili lišenje života. Za ove četiri godine suočavali smo se sa raznim problemima, izazovima, veliko je opterećenje bilo i što se tiče policije, centra za socijalni rad, tužilaštva, prevashodno zato što jedan slučaj se radi u proseku od 3 do 4 sata, razgovor sa žrtvom , razgovor sa mogućim počiniocem, sa svedocima, prikupljanje dokaza, vršenje uviđaja i naravno dodatan izveštaj javnom tužiocu. Rad na proceni rizika je teži, imamo određene indikacije na koje se oslanjamo, da predvidimo slučajeve za potrebno zadržavanje. Još veća borba je protiv tamnih brojki, slučajeva koji nisu prijavljeni. Uspeli smo u nekoliko navrata da izvučemo iz ove statistike tamne brojke, to su situacije kad treća lica prijavljuju slučaj porodičnog nasilja. Za svaki slučaj se vrši procena rizika, nema slobodne procene, ali ima faktora koji pogoduju izvršiocima krivičnih dela, a to su ekonomska zavisnost nad žrtvom, mentalna nestabilnost i nasilnika i žrtve, pa se dešava, da radi zaštite žrtve, preventivno izreknemo meru i mogućem počioniocu i žrtvi”.
Kurir.rs/N.H.
NE PROPUSTITE
