Danas je, ispred zgrade Žute kuće u Subotici, odata počast žrtvama fašističkog terora, koji se odvijao u toj kući mučenja, pre 80 godina, početkom i tokom Drugog svetskog rata, do 1944. godine. Antifašisti Subotice su se okupili da minutom ćutanja i polaganjem venca pored manje spomen ploče, pred ulazom u Žutu kuću, odaju počast žrtvama koje su mučene tokom Drugog svetskog rata u tom zdanju.
Skup je inicirala Subotičanka dr Margareta Bašaragin, poverencica udruženja "Ženske studije i istraživanja" u Novom Sadu i Subotici.
"Cilj projekta o znamenitim ženama Subotice i Novog Sada, antifašistkinjama, je da otrgnem od zaborava njihove životne priče. Tokom istraživanja arhivske građe i literature, ispostavilo se da je ove godine u septembru 80 godina od kada je u Žutoj kući najveći broj žena bio zatvoren i mučen. Jedna od zatočenica je bila i Magda Simin Gošar, Novosađanka, novinarka i književnica, koja je napravila spisak sa 96 imena žena, koje su 1941. godine bile zatvorene u Žutoj kući. Subotička priča je interesantna i jer je između dva svetska rata, postojao ženski pokret, koji se borio za pravo glasa žena, a 30-ih godina osniva se i ženska omladinska sekcija, pa su na taj način vrbovane mlade skojevke, kasnije partizanke i AFŽ-ovke, koje su angažovane u čitalačkim grupama i na osvešćivanju, a po okupiranju Subotice, aktivirane su i u diverzantskim akcijama. Samo u prvom naletu te 1941. godine uhapšeno je oko 350 ljudi, a do kraja rata ih je bilo mnogo više", kaže za Kurir dr Bašaragin.
Ona je navela, da tokom rada na projektu o ženama koje su bile zatočene u Žutoj kući, istraživan je njihov život i strahote koje su preživele u toj zloglasnoj zgradi.
"Neke od njih su i pogubljene, ubijene, kao i mnogi muškarci. Tokom istraživanja bilo je i teških trenutaka, svedočenja zatočenih žena Subotice, kako su mučene. Zatočene Lili Bek Krmpotić i Edita Hajzler Špicer imale su tada samo 16 godina, a obe su uhapšene, zbog divrzantskih akcija. Kako su svedočile, nisu nikog odale, a teško su mučene i one su uspele da prežive Drugi svetski rat."
Dr Bašaragin ističe, da treba da negujemo sećanja na te žrtve, koje su donele slobodu koju uživaju današnje generacije.
Dejan Mrkić iz Istorijskog arhiva Subotice, podseća da je u Žutoj kući tokom Drugog svetskog rata bilo masovnih hapšenja rodoljuba, skojevaca i komunista u Subotici, od 1941. do 1944. godine.
"U Žutoj kući gde je bilo sedište Hortijeve kontraobaveštajne službe, više stotina ljudi je zatočeno, smatrani su neprijateljima tadašnje vlasti i doživeli teška brutalna mučenja tokom tamničenja. Neki su bili osuđeni na smrt, a neki su preživeli mučenja, ravna španskoj inkviziciji, da čovek doživi najtežu bol koju može da izdrži. Žutu kuću su zvali mestom za mlevenje mesa. Ali, tako veliki broj zatočenika svedoči o hrabrosti tih ljudi, nisu se plašili smrti i ostali su verni svojim idejama i pokretu otpora, o čemu ima dosta podataka u posleratnoj literaturi", naveo je za Kurir Dejan Mrkić.
On ističe, da je posle rata bilo i ideja da Žuta kuća bude Muzej, spomenik kulture, sagrađena je u 19 veku, projektom arhitekte Titusa Mačkovića. Ali sve se završilo na spomen ploči na zidu, prema Mrkićevim rečima, umetnički dizajniranoj, ali nedovoljno čitkoj za prolaznike. U toj zgradi su kasnije boravili i izbegli i prognani, a posle renoviranja, u Žutoj kući je danas Učiteljski fakultet na mađarskom jeziku.
(Kurir.rs/N.H.)
NE PROPUSTITE
