LOZNICA – ‘’Zgode i nezgode naših Lozničana’’ naziv je knjige koja je predstavljena sinoć (18.11) u sali Vukovog doma kulture, a njen autor je Dušan Gligorić, rođen pre 92 leta u Loznici. O autoru je govorio istoričar Zoran Tošić koji je kazao da se radi o najstarijem srpskom aktivnom piscu i najstarijem živom članu pozorišta lozničkog KUD ‘’Karadžić’’ koji je ne samo objavio knjigu u desetoj deceniji života već za štampanje ima spremnu još jednu.
Naša Srbija bi izgledala kao što izgleda i čika Dušanova bašta u Beogradu, gde on živi, kada bi svoj zavičaj svi voleli kao što on voli Loznicu, kao beogradske ruže, lepe i bajkovite, a drčne i trnovite. Srbija bi bila zadovoljna jer je oni koji u njoj žive vole i ponosni su na to.
- On ljubav prema Loznici uzvraća literaturom i u devedesetim godinama, a ovoga puta su između korica smeštene zgode i nezgode Lozničana koje je ovom knjigom sačuvao od zaborava. Kroz njih oslikava vreme u kome se živelo skromno i uzbudljivo. Čika Dušan potiče iz učiteljske porodice, on je prvi diplomirani ekonomista u Loznici, bio je profesor Ekonomske škole u Loznici, dugogodišnji rukovodilac u ‘’Viskozi’’, a, kako sam kaže, nije bio član Komunističke partije. Od 1989. godine je penzioner, a bio je i ostao svetski putnik - rekao je Tošić
Bora Oljačić, nekadašnji urednik u Radio Beogradu, govorio je kao recenzent knjige i ocenio da autor po profesiji nije pisac, ali je umeo da odabere anegdote koja daju portret stare Loznice. On je u recenziji knjige ocenio da su sve objavljene anegdote Dušana Gligorića ‘’nešto što je proslavilo dr Žaka Konfina i Antona Čehova’’ i napisao da autor ‘’posle spomenika u rimi i stihu o tri doba života Loznice, sada dodaje i svoj prozni spomenik, anegdote koje na najbolji način govore o takozvanim običnim ljudima koji su, čas mudri, čas maštoviti, humani, ili ironični i duhoviti’’. Gligorić se zahvalio publici koja je došla u Vukov dom kulture na čijoj sceni su to veče nastupili članovi pozorišta KUD ‘’Karadžić’’ koji su čitali anegdote iz knjige, a pesmom sve začinili orkestar ‘’Vožd“ i duet Aleksandra Antonić i Sanja Mavra. Prema njegovim rečima potrudio se da napiše ovu knjigu da se ne zaboravi ono što je nekada bilo lepo, ona stara Loznica, koja je bila, kaže autor, ‘’ne samo najlepši grad u Srbiji nego i mesto u kome su živeli najbolji ljudi’’.
T.Ilić
