Belkis Gonzales i njena porodica uživaju u statusu slavnih ličnosti u malom gradu u Srbiji, gde žive nakon što su se doselili sa Kube pre pet godina.
Dok većina emigranata sa karipskog ostrva odlazi u Sjedinjene Države ili zemlje španskog govornog područja, Gonzalesova i njen suprug izabrali su Srbiju, retku državu u Evropi za koju Kubancima nisu potrebne vize, a ovde su stigli transfer-letom iz Rusije.
"Nismo znali ništa o Srbiji. Imali smo mnogo sumnji i mnogo strahova, ali stvari su bile mnogo bolje nego što smo očekivali“, rekla je Gonzalesova agenciji Asošiejted pres u porodičnom domu u Lajkovcu, gradu oko 80 kilometara jugozapadno od Beograda.
Mirjana Milenkovski, koja radi u Srbiji za agenciju UN za izbeglice UNHCR, rekla je da je samo 3.700 ljudi zvanično zatražilo azil u zemlji od 2008. godine, dok ga je 212 dobilo. Među njima je sedam Kubanaca, uključujući Gonzalesovu, njenog supruga Jordelisa Pimijenta i njihovu 11-godišnju ćerku Islenu Danaj Pimijentu.
"Oni su „veoma dobar primer integracije. Ovo je jedna od najvećih uspešnih priča koje imamo ovde“, rekla je Milenkovski.
Gonzalesova kaže da je njena porodica zadovoljna novim životom. S porodicom je napustila Kubu i zbog političkih problema i zbog nedostatka mogućnosti.
"Iako Kuba strancima liči na karipski raj, tamo je život težak i sistem „uopšte ne favorizuje ljude. To ih prilično ograničava“, rekla je Gonzalesova.
Kadu stigli u Srbiju, porodica je ostala u centru za tražioce azila pre nego što je dobila status izbeglice 2019. godine. UNHCR i srpske vlasti pomogli su paru da pronađe posao u Lajkovcu i da se tamo preseli. Smešteni u malom stanu, Gonzalesova radi u obližnjoj mesari, a njen muž na gradilištima u okolini. Činilo se da joj čak nije nedostajalo ni karipsko sunce.
„Ono što mi se najviše sviđa u ovoj zemlji je to što vidite sva godišnja doba: proleće, leto, jesen i zimu“, rekao je Gonzales.
Neupućena u način života u Evropi, kubanska porodica je u početku brinula da li će naići na prihvatanje. Gonzalesova je rekla da se nisu suočili sa odbijanjem ili rasizmom, iako „ljudi bulje u vas, ali to je kao iz radoznalosti“.
Uspeli su da steknu prijateljstva i druže se uprkos dugim satima na poslu, a Gonzalesova je takođe pohađala časove računovodstva i srpskog jezika.
„Imamo svoje prijatelje i uživamo u međusobnom društvu ili rođendanskim zabavama.... Slažemo se sa svima. Svi znaju da smo mi ’Kubanci’.
Neki meštani su komentarisali tradicionalno dobre odnose između Srbije i Kube koji datiraju iz vremena kada je Srbija bila deo Jugoslavije kojom su upravljali komunisti.
Nenavikli na pridošlice i začuđeni da se neko zaista preselio sa Kube u njihov simpatični gradić od nekoliko hiljada ljudi, Lajkovčani su svratili do mesare samo da vide Gonzalesa, ili „Belku“, kako joj ovde nadimak.
(Kurir.rs/AP)
NE PROPUSTITE
