Manastir Tumane, koji se nalazi nedaleko od Golupca, poznat je nadaleko po mnogim svedočenjima vernika o izlečenju, ali i ispunjenju želja nakon posete ovom svetom mestu, kao i molitvi svetiteljima Zosimu i Jakovu.
U manastir Tumanetokom godine poseti više od milion ljudi iz svih delova zemlje i regiona. Svedočenja o isceljenju svakodnevno se objavljuju i na Fejsbuk stranicama ovog manastira.
- Suprug i ja već dugo godina živimo u Austriji. Dve godine pokušavali smo da se ostvarimo kao roditelji, ali kako se to nije dešavalo, obratili smo se lekarima u Beču i njima u se potpunosti prepustili. Tada kreću razne i ispitivanja koja su trajala osam godina. Imali smo iza sebe jednu neuspešnu inseminaciju i četiri neuspešne vantelesne oplodnje. Nakon svih kontrola, pregleda, pokušaja, stresa i svega mi konačno potpuno iscrpljeni odustajemo. U nekom periodu od šest meseci u crkvi mi prilazi jedna nepoznata žena i upućuje me na manastir Tumane. Posle par meseci sasvim druga žena takođe iz crkve, šalje mi po suprugu knjižicu o ''Čudima manastira Tumane''. Tada čvrsto odlučujemo da prvom prilikom našeg dolaska u Srbiju dođemo u Tumane. Decembra 2019, dolazimo u Srbiju i odlazimo u manastir. Ulazimo u manastir koji je moram reći čudesan, iz njega je zračila neka nepisiva mirnoća, osećala sam se smireno i lepo u tom ambijentu da sam taj mir doživela kao ponovno rođenje. Počela je molitva i u jednom trenutku osećam kao da mi je neko spustio ruku na desno rame i govori: ''Biće sve u redu''. Taj glas i ta ruka na ramenu ulili su mi neku spokojnost i veru da ćemo dobiti bebu. Početkom marta 2020, ostajem u drugom stanju. Uljem sam se pomazivala sve vreme od decembra pa do kraja trudnoće. Na dan Vavedenja Presvete Bogorodice 2020, rađam zdravog i prelepog dečaka kome u znak zahvalnosti Svetiteljima dajemo ime Jakov. Verujte mi moja zahvalnost je neizmerna i ne mogu je opisati, niti imam reči kojima mogu izraziti moja osećanja sreće. Moj Jakov sada ima 15. meseci i najlepše je Tumansko čudo na svetu. Gde god da stignem svedočiću o blagoslovu tumanskih Svetitelja. To je moja dužnost da svedočim Živoga Boga i njegovu ljubav prema nama - ispričala je Milica iz Beča.
Inače, prvi sačuvani zapisi o manastiru su iz 16. veka, a osnovan je pre Kosovskog boja, kao i mnoge zadužbine Moravske Srbije. U drugoj polovini 16. veka u ovom manastiru je nastalo i jedno književno delo "Tumanski apokrifni zbornik". Od 1966. godine Tumane je bio ženski, a od 2014. muški manastir, koji sada ima najmlađe bratstvo.
Ovaj manastir nema ni jedinstveno ime, pa se tako osim imena Tumane, može se čuti i Tumani, odnosno Tuman, i svaki naziv je tačan s obzirom na to da je i njegovo ime rezultat mnogobrojnih legendi. Prema narodnom predanju, manastir je zadužbina Miloša Obilića, za koga se veruje da je vladao u današnjem Braničevskom okrugu.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
