Violinista Stefan Milenković, umetnički direktor prve gradske Koncertne dvorane Muzičko baletske škole u Novom Sadu sa zadovoljstvom je prihvatio taj angažman prošle godine i ističe da mi je veliko zasdovoljstvo da živi u vojvođanskoj prestonici, pogotovu sada kada je Evropska prestonica kulture.
Milenković u intervju za NS Uživo kaže da mu je u Novom Sadu zaista divno, da je njegov sin krenuo u jaslice i da uživa.
Napravite poređenje. Kako se osećate u Novom Sadu nakon svih evropskih i svetskih gradova u kojima ste živeli?
Ritam je intenzovan, ali nam generalno odgovara. Imamo puno prijatelja, ali sama logistika grada je kako bih rekao vrlo intimna. Meni lično savršeno odgovara i prija, kao i mojoj supruzi pa i klincu. Ali ne bih Novi Sad poredio s drugim gradovina gde sam živeo. Deset godina sam živeo u Njujorku, a to je priča za sebe. Ali Novi Sad ima neverovatan šarm i tu jednu predivnu intimu i zaista mi prija. U njemu imam slobodu da budem kreativan i produktivan. To je način života koji sam uvek želeo da imam.
STUDENTI IMAJU OTVORENO SRCE ALI I ŽELJU I VOLJU DA NAUČE
S obzirom da predajete na Akademiji u Novom Sadu, kako je odnos sa studentima i koliko ih inspiriše rad sa velikim umetnikom poput Vas?
Studenti su divni. Imaju otvoreno srce, disciplinu, ali želju i volju da nauče. Jako su posvećeni, otvoreni u tome da uče, da se razvijaju da imaju razne poglede na ono što rade, da nisu u bilo kakvoj kolotečini razmišljanja. To je danas zaista važno. Imati karijeru i živeti u svetu klasične muzike, samo muzike ili šoubiznisa je više od jedne stvari. I to ne sme da se pocenjuje. Osim dobrog sviranja, to je jedna svojevrsna svestrasnost i oni su svesni toga. Da se razvijaju i muzički ali i kao osobe. Za karijeru su važni i odnosi sa ljudima. Kao i društvene mreže, sve je to povezano i u suštini deo su jednog organizma, a to sve jeste život danas u klasičnoj muzici.
Koliko njima može da znači Vaše iskustvo koje je zaista posebno i jedinstveno?
To treba pitati njih, kako je raditi sa mnom. Predajem skoro 23 godine i svakome pristupim individulano. Svako od njih se oseća komotno na samom času, a s druge strane veoma je jasno koja su očekivanja i koji je tempo i progresija napretka. Verujem u to što radim ali volim da su sve karte na stolu i da smo svi veoma iskreni u tome kako pristupamo nečemu. Zaista od njih tražim da budu iskreni u tome šta hoće, a šta neće, da bi smo uskladili naše zajedničke ciljeve. Ne držim se neke rigidne agende, ima puno varijanti, puno varijabila, to daje neku fleskibilnost. Da se svaki student razvije najbolje što može.
NOVI SAD JE JEDINI GRAD VAN EU KOJI JE DOBIO TITULU EVROPSKE PRESTONICE KULTURE
Kako vidite Novi Sad u skorijoj budućnosti?
Novi Sad već živi svoju budućnost! Ovo je jedna model postojanja koji će da se prenosi ne samo na sledećih pet ili deset godina, već na sledeće generacije. U tom smislu jedino što treba da uradimo jeste da nastavimo tu inerciju koja već postoji.
Šta pod tim podrazumevate?
Stvari kao što je Evropska prestonica kulture, ne samo titula, već ceo koncept je taj koji se pomera, koji je pun događaja, sadržaja. I kao neki krešendo, sada kada bude lepo vreme biće zaista mnogo događaja. To je nešto o čemu većina gradova može samo da sanja. A Novi Sad je trenutno u tome. To je nešto posebno jer ne treba zaboraviti da Evropska prestonica kulture jedna titula Evropske Unije i do sada su je dobijali gradovi iz država članica. Novi Sad je prvi grad koji je dobio titulu van Unije. To je prosto neverovatno, a opet nije mi neverovatno jer je Novi Sad oduvek odisao kulturom. Novi Sad odiše jednom kulturnošću. To je ono što sam mislio kada sam rekao da Novi Sad već sada živi svoju budućnost. Znači da prosto ono o čemu su mnogi razmišljalji, priželjkivali, sanjali, to se sada dešava. Šta će biti u budućnosti ne znam, ali nakon ovoga mislim da će ostaviti mnoge dobre elemente koji će se nastaviti i koji će trajati još puno godina.
Koncerti su uveliko počeli da se održavaju u Gradskoj koncertnoj dvorani. Kakvi su Vaši utisci, a kakvi umetnika koji u njoj održavaju svoje nastupe?
Gradska koncetna dvorana je počela da živi. Ima puno toga na čemu radimo, ali od septembra ćemo krenuti u punom kapacitetu, kada je reč o sezoni. Sigurno je da su svi veoma ushićeni i da su svi utisci veoma pozitvni. Moram da pohvalim i Kulturni centar koji je tu fundamentalan u koordinaciji samih događaja na tom nivou logistike. Naravno, Novi Sad ima fenomenalnu publiku, ali sala je veoma intimna. Želeo sam da i drugi umetnici koji dođu da sviraju osećaju maksimalno dobro kao i ja. Uvek sam cenio te neke male stvari i detalje kada se organizator prosto brine o svojim umetnicima od početka do kraja. I to ih samo još više oslobađa da budu ono što jesu na sceni. Ova sala se apsolutno uklapa u sve to. Programi su tako koncipirani, ima 450 mesta i svaki program mora da bude prikladan ne samo kapacitetu, već auri i izgledu sale koja ima posebnu akustiku. Do sada publika je bila divna, imali smo tri raporadata koncerta, sa Vasilom Hadžimanovim i gostima i dva raspordata koncerta Bože Vreće i Edina Karamazova. Ne mogu zamisliti bolji početak.
Koje biste novine u Novom Sadu uveli na muzičku i kulturnu scenu?
Pa mnogo toga je već urađeno. Ne treba izmišljati neke stvari koje već postoje. Ono što imamo treba da iskoristimo maksimalno, da bude efektno i produktivno. Pri tome mislim na ljudski potentical i na brojne fenomenalne ljude i raznih sektora koji imaju visoku ekspretizu u onome što rade. Nema toga što Novi Sad ne može da postigne kada su ljudi složni kada koordinišu svoje vizije, ideje, onda se tu rađa nešto još bolje, što je benefit svih. Nadam se da će sala da se uklopi u celokupan mozaik ponude Grada.
