Povodom 116. godišnjice od rođenja Momčila Gavrića, najmlađeg vojnika Prvog svetskog rata, na njegov spomenik u lozničkom ‘’Parku breza’’ danas su vence položili predstavnici Grada Loznice, Vojske Srbije iz garnizona ’’Podnarednik Momčilo Gavrić’’ koji se nalazi u lozničkom naselju Klupci, Centra za kulturu ‘’Vuk Karadžić’’, Udruženja ‘’Gučevski marš’’ i SUBNOR-a.
Pomoćnik gradonačelnika Ljubinko Đokić govorio je u ime gradske uprave i podsetio na Gavrićevo tragično detinjstvo jer je sa samo osam godina ostao bez oba roditelja, sestara i braće koje su pobili vojnici austrougarske soldateske.
- Ko ne poštuje svoje pretke ne misli dobro svojim potomcima, a onaj ko ne poštuje svoju prošlost taj se sigurno kocka sa svojom budućnošću. Znali smo kroz našu istoriju, 1804, 1914. i 1941. godine, kao što znamo i danas, šta je najbolje za Srbiju. Za Srbiju je najbolje što je uvek vodila odbrambeni rat, nikada osvajački, i zato smo u svim tim ratovima i pobeđivali. Naša obaveza je da negujemo tradiciju i crpeći ta iskustva donosimo mudre odluke za našu budućnost. Mudre odluke su da gradimo institucije, izgrađujemo komunalnu, energetsku i svaku drugu infrastrukturu, ulažemo u zdravstvo, obrazovanje, kulturu, sport, a mi to i činimo – kazao je on.
Goran Vilić, upravnik lozničkog ‘’Muzeja Jadra’’, kazivao je o Gavriću koji je bio najmlađi vojnik od ukupno 70 miliona koliko ih je učestvovalo u Prvom svetskom ratu. Pošto je ostao bez porodice, potpuno sam, priključio se srpskoj vojsci koja se nalazila na obližnjoj planini Gučevu gde ga je prihvatio Šesti artiljerijski puk Drinske divizije u kojem je služio sve do kraja rata. Vilić je podsetio da je između svoje osme i dvanaeste godine Gavrić bio učesnik svih velikih bitaka, Gučevske, Cerske, Kolubarske, preživeo je povlačenja srpske vojske preko Albanije, učestvovao u proboju Solunskog fronta i borbama na Kajmakčalanu.
- O njegovom učešću u Velikom ratu nije se ništa znalo sve do januara 1964. kada je list ‘’Politika’’ objavio tekst ‘’Gde je podnarednik Momčilo Gavrić’’. On nije imao nikakvu dokumentaciju o svom vojnikovanju, a o ratnoj sudbini svoga oca ništa nisu znali ni njegovi sinovi Branislav i Aleksandar. Tek posle tog teksta saznalo se o Gavrićevoj sudbini koji je i posle rata imao težak i trnovit životni put – kazao je Vilić na svečanosti kojoj su prisustvovali i loznički gimnazijalci.
U selu Trbušnica kod Loznice Gavrić je rođen prvog maja 1906. godine. Bio je najmlađi kaplar na svetu, u proboju Solunskog fronta je ranjen, a imao je samo dvanaest godina kada ga je vojvoda Živojin Mišić unapredio u čin podnarednika. Dok je čekao proboj fronta i povratak u otadžbinu opismenio se, a po završetku rata odlazi u Englesku gde je završio gimnaziju. U prestonicu Srbije vratio se 1921. i tu je ostao sve do 1993. kada je preminuo u 87. godini.
On od 2. novembra 2018, na stogodišnjicu oslobođenja Loznice, ima spomenik u svom gradu, jedna ulica se zove po njemu, a od januara 2020. njegovo ime nosi i garnizon u Klupcima. Godišnjica njegovog rođenja obeležena je ranije zbog predstojećih prvomajskih praznika.
(Kurir.rs/T.Ilić)
NE PROPUSTITE
