KurriBANJA KOVILJAČA - Za fotografisanje je miran na stajalici, čak se čini da pozira, gord, sa očima koje netremice osmatraju okolinu, a kljun i oštre kandže ukazuju da je reč o nimalo bezazlenoj ptici.
To je Zevs, harisov jastreb, o kome brine Saša Mitrović, devetnaestogodišnji sokolar iz Banje Koviljače, jedini u lozničkom kraju, pa i šire koji u svom domu ima pticu grabljivicu.
NE PROPUSTITE
Ovaj mladić je, kako kaže, oduvek voleo prirodu i divlje životinje, a posebno ga oduševljavaju ptice i njihova moć letenja, taj osećaj bezgranične slobode pod oblacima. O sokolarstvu i tome da ljudi mogu imati ptice grabljivice nije ništa znao do pre godinu i po dana, a onda je zakoračio u taj svet.
- Ovakva ptica nije kućni ljubimac jer traži da se poštuju njene prirodne potrebe, da može da leti i lovi, radi ono zašta je stvorena. Zevs je harisov jastreb i ima dve i po godine, a ova ptica poznata je i kao ‘’leteći vuk’’ jer za razliku od drugih ovakvih grabljivica lovi u ‘’čoporu’’. Grupa od, na primer, pet ptica se podeli, dve isteruju plen, a tri ga čekaju na određenom mestu. To je ptica koja leti do 500 metara visine, ima dobar vid i plen može uočiti na udaljenosti od nekoliko kilometara.
Opasna je grabljivica koja potiče sa američkog kontinenta, veoma je prilagodljiva i jedna od najotpornijih ptica – priča Mitrović dok Zevs stoji na njegovoj ruci, tačnije posebnoj rukavici koju nosi kada treniraju, ili kada ‘’leteći vuk’’ lovi, i strpljivo čeka komandu da poleti.
Zevs je obučen za lov, dolazi na poziv, sleće na rukavicu, socijalizovan je, miran i uopšte ne reaguje na zvuk automobila, ili buku iz susedstva. Gde god se njih dvojica pojave privuku pažnju, a jastreb dozvoljava drugim ljudima i da ga pomaze.
Kada ga sokolar stavi na rukavicu sa njim može bilo gde, preventivno je tada Zevs za nju privezan, a razlog nije, kaže njegov vlasnik, eventualni nekontrolisani beg, već da ne bi poleteo kad spazi neku sitnijeg psa ili mačku na ulici pa mu se učini da je kunić i proradi mu instinkt lovca.
- On je lovac i mene vidi kao deo ‘’čopora’’ kada idemo ulov. Moje je da plen isteram, a njegovo da lovi. To čini samo da bi se hranio i preživeo, kao što se u ostalom ponašaju i druge životinje u prirodi. One ne love iz zabave kao čovek –kaže ovaj mladić i ističe da je veliki protivnik lova vatrenim oružjem.
Mada se prirodno okruženje kod nas razlikuje od Zevsove postojbine odlično se prilagodio, ništa mu ne smeta, a bez problema lovi i zimi. Njega zanima samo lov i na sve uslove brzo se privikava. Leti svakoga dana, treninzi su u predvečerje kada za uspešan rad bude nagrađen hranom iz Mitrovićeve ruke.
NE PROPUSTITE
- Na komandu doleti do mene i precizno sleće na ruku jer zna da će iz druge dobiti hranu. Dok jede ume da reaguje ako mu se učini da neko ugrožava njegov obrok, ali bez namere da ikoga povredi. Inače, preventivno čim dobije hranu od krila napravi ‘’šator’’ kojim je štiti. Svakoga dana ga merim jer je potrebno da ima odgovarajuću težinu kako bi mogao dobro da leti i lovi. Može da živi pet, šest decenija u prirodi, a do dve kod ljudi, uz redovno letenje – objašnjava Mitrović, a onda je sa Zevsom demonstrirao njihovo vežbanje.
Zevs na komandu odleti sa ruke na obližnje krovove, dimnjake ili žice, a onda na poziv poleće. Sledi poniranje, brišući let, naglo podizanje i nepogrešivo sletanje na jednu Mitrovićevu ruku i uzimanje hrane iz druge. Kao da zna da se priča o njemu mirno čeka novu komandu sav graciozan, skladan i lep. Mitrović objašnjava da nekoliko ovakvih ptica ima njegov prijatelj, sokolar Semiz Rapkić u Šapcu koji ga je uveo u tajne sokolarstva i pomogao mu da ima Zevsa.
Inače, Mitrović voli i pse i obukom pasa bavi se nekih šest godina. Obučava pse da budu socijalizovani i da vlasnici nad njima imaju kontrolu. Kaže da ništa ne vredi što pas zna komande ukoliko to ne ume da iskoristi njegov vlasnik i tvrdi da bilo koji pas može naučiti sve što je potrebno ako i vlasnik sarađuje.
Kurir.rs/T.Ilić
NE PROPUSTITE
