Pokojni Vasilije Plavšić (66) iz čačanskog sela Kukići ostavio je potomcima amanet da ga sahrane uz zvuke trube.
Takav zahtev u čačanskom kraju nije novost, međutim, Vasilije je na onaj svet otišao uz sprovod koji je više ličio na svadbeno veselje. Voleo je trubu, muziku i boemski život. Njegova porodica nije imala drugi izbor osim da do poslednje reči ispoštuje poslednju želju.
- Sahrana je organizovana tačno onako kako je on tražio. Porodica preminulog je došla i dostavila spisak njegovih želja. Tražio je da se nakon obavljenog opela sa tri sveštenika u dvorištu njihove kuće oglase trubači i da njegov kovčeg kroz selo pronesu uz zvuke pesama koje je on voleo. Tako su članovi porodice, rodbina i prijatelji Vasilijeve posmrtne ostatke pratili dva kilometra sve do mesnog groblja u Mršincima. Trubači sve vreme nisu prestajali da sviraju. Pošto sam prisustvovao sahrani, video sam i sveštenike koji su telefonima snimali onaj pomalo neobičan prizor, međutim, kasnije su mi rekli da tu ne vide ništa loše jer odlazak na drugi svet i treba da bude s pesmom. Uostalom na opelu i oni pevaju - priča Marko Đoković iz pogrebnog preduzeća koje je sprovelo čitavu ceremoniju.
Dodaje da iznenađenju tu nije bio kraj. Vasilije, koji je važio za dobrog čoveka i seoskog boema, hteo je da se i u raku spusti uz trubače i muziku.
Sahrane sa muzičarima sve češće U ovom pogrebnom preduzeću kažu da im članovi porodica preminulih sve češće dolaze sa zahtevima da se na sprovodu pojave ozbiljni orkestri narodne muzike upravo po želji pokojnika.
- Nedavno smo imali jedan drugi slučaj da je pokojnik tražio da se prisutni na sahrani dočekuju na kapiji s muzičarima kao što je to u Šumadiji običaj na svadbama. Članovi akustičnog orkestra sa harmonikama, gitarama, violinama... su svirali i pevali na kapiji puna četiri sata dočekujući prisutne na sahrani. Preminuli je za života odabrao 50 narodnih pesama, napravio spisak i sa amanetom ga ostavio naslednicima - navodi sagovornik i dodaje da mesečno imaju po nekoliko sahrana sa sličnim zahtevima.
- Zbog toga orkestar na ovoj neobičnoj tezgi nije imao predaha već je svirao sve vreme dok je trajao sprovod na seoskom groblju. U jednom trenutku rodbina je počela i da naručuje pesme. Rođaci i prijatelji su mirno i dostojanstveno stajali, odajući mu poslednju počast, da bi u jednom trenutku jedan po jedan počeo da prilazi muzičarima i da ih kiti novčanicama, verovatno onako kako je Vasilije za života činio. Neki od njih su trubačima govorili i koje pesme da sviraju - kaže Đoković.
Vasilije je iza sebe ostavio sina, dve ćerke i četvoro unučadi, koji su sproveli poslednju želju njihovog oca. Đoković kaže da je nakon obavljene ceremonije sahranjivanja otišao pogrebnim vozilo, ali su trubači ostali na groblju da sviraju Vasilijeve omiljene numere koje je njegov sin Vladica unapred dostavio trubačima.
(Kurir.rs/D.Č.)
NE PROPUSTITE
