Uz malinu koja je postala srpski brend, borovnica prethodnih godina doživljava ekspanziju i mnogi je nazivaju i voćkom budućnosti.
Površine pod zasadima ovog plavog zlata višestruko su uvećane, a pre 40 godina prve veće plantaže borovnica na teritoriji Srbije posađene su na proplancima planine Rudnik. Jedan od pionira jeste Momčilo Paunović koji je ovo voće posadio pre 16 godina i sada ima površinu od 22 ara.
"Borovnica nije zahtevna biljka, ono što je neophodan preduslov jeste odgovarajuće kiselo zemljište, sa ph vrednošću od 4,2 do 5,3. Ukoliko to nije u tim vrednostima sve je uzalud, ne može ništa da se dobije poboljšavanjem. Ove godine svoje zasade nisam ni đubrio, a rod je bio odličan. Fantastično rađa i u sistemu slobodnog uzgoja, daje prinose od čak 16 tona po hektaru", rekao je Momčilo za RINU.
U Srbiji se borovnica uzgaja na skoro 2.000 hektara, a brojni su oni koji odlučuju da zasade upravo ovo voće zbog mogućnosti dobre zarade. Otkupna cena borovnice godinama unazad je u odnosu na drugo voće, dosta viša.
"Prošle godine sam je prodovao za 600 dinara po kilogramu, a ove sezone njena cena je 700. Sve što se ubere, može i da se proda kad je u pitanju borovnica. Prethodnih godina sve je išlo za izvoz, a sada je u naše domaće tržište izuzetno isplativo. Moje borvnice neretko spakujem i šaljem poštom na kućnu adresu", kaže ovaj voćar sa Rudnika.
On dodaje da je najbolje borovnicu prodati kao konzumnu voćku, ali on se odlučio i da je prerađuje tako da su u njegovom domaćinstvu svetlo dana ugledali sokovi, džemovi ali i vino od borovnice. Sve to takođe, nađe svoj put do kupaca.
(Kurir.rs/RINA)
NE PROPUSTITE
