Običaj puštanja vode

Pošto je “onaj svet” mračan, hladan i bezvodan, pokojniku treba obezbediti sve uslove kako bi imao sopstveni raj na “onom svetu”. Jedan od najbitnijih obreda i neizostavni deo svake pomane je “puštanje vode”. Obred se nekada, mada je to i danas slučaj u pojedinim selima, održavao na reci ili potoku gde ima čiste vode, a u savremeno vreme čest je slučaj da se voda pušta kod kuće na česmama ili improvizovanim “potocima” u dvorištu kuće, objavio je Javniservis.net.

Za obred “puštanja vode” obale potoka ili reke okite se svećama i cvećem, a preko potoka se postavi ogoljen leskov štap koji je na krajevima okićen cvećem i preko koga je prebačeno belo platno na čijoj je sredini ušiven novčić. Vodu za pokojnika izliva dete koje još nije imalo seksualne odnose, koje bokalom, nekada vrčem, zahvata vodu iz potoka i namenjuje je za dušu pokojniku izlivajući je preko belog platna.

Potrebno je izliti 44 bokala vode, za to vreme uz dete je žena koja vodi obred i koja detetu pokazuje kako da izlije vodu i šta da kaže. Kada se izlije propisan broj bokala, u izdubljenu tikvu stave se dve sveće unakrst, zapale i tikva se pusti niz reku ili potok. Veruje se da koliko tikva pluta nizvodno niz potok, toliko će pokojnik imati vode na onom svetu.

U krevet mu zakucaju ekser da se ne povampiri

Pokojnika tokom cele noći “čuvaju” njegovi najbliži, kao i dalji rođaci i prijatelji. Ranije je postojao običaj ukoliko je pokojnik dugo bio “vezan za krevet” da se ispod tog kreveta ukuca ekser kako se ne bi povampirio.