BEOGRAD - Ja sam Melinda, Melinda Đorđević, što govori da sam udata za Srbina, inače sam katolikinja, Mađarica, venčana u pravoslavnoj crkvi i deca su mi krštena u pravoslavnoj crkvi, ovako je započela svoju priču Melinda čiji je život obeležilo, kako kaže, čudo posle posete Ostrogu.
Melinda kaže da veruje u Boga, da ide u obe crkve, da poštuje obe vere - i katoličku i pravoslavlje a da se u kući Đorđevića oduvek slave dva Božića i dva Vaskrsa.
Ali, kad je reč o čudima, priznaje da u to baš i nije verovala, posebno u posete manastirima.
Prvi put kad je došla pod Ostrog to je bilo porodično, usput do mora u Crnoj Gori kako to i većina radi.
- Već sam tad znala da sam bolesna i da ću to biti doživotno pa sam pitala muža zašto da idemo u Ostrog, šta će tamo da se desi, šta ti očekuješ da može tamo da se desi kad već sad znam da ću biti doživotno bolesna - rekla je Melinda dodajući da mrzi kad narod meša veru i onda kaže da se nešto mora ili se valja ili se ne valja pa u tom slučaju ona uvek pita sveštenika kako treba da se radi.
Pošto je čula da se valja kad prenoćiš pod Ostrogom, rekla je ako se valja, onda ’ajmo u manastir i ja sam izabrala da spavamo pri manastiru a ne onako izletnički. Pošto su muški i ženski deo za spavanje odvojeni, ćerkica i ja bile smo u sobi, a njih dvojica u muškom delu.
- Sve je bilo čisto, lepo sa slikama sveca i ja sam zaspala ali sam sanjala ružne snove o mom detetu i moram da kažem da sam tad bila jako bolesna a kad smo otišli na more ukazala mi se prilika da ispričam nekom ko se u to razume više i onda su mi rekli super je što si to sanjala jer kažu sve što tamo sanjaš ružno, to tamo i ostaje... - to je bio prvi susret sa Ostrogom.
A drugi je za mene bio teži jer me zbog bolesti moje nije ništa zanimalo, čak ni more, bila sam tad jako depresivna, tad imam crne misle koje nisu od Boga i to je najružniji deo moje bolesti.
- I drugi put na putu do mora rođaci mog muža žele da svrate pošto-poto, ja neću, ne mogu, nešto mi ne da, ostanem u kolima, vrućina, depresija, bilo je strašno - kaže Melinda čiji je kraj letovanja obeležila još crnja depresija kad je jedne večeri po mraku ušla u vodu sa željom da odatle više ne izađe.
Ali izašla je, srela je muža koji ju je na ulici mahnito tražio, otišli su u sobu i legli.
- Kad sam se ujutru probudila, ustala sam i shvatila da sam zaboravila srpski posle 25 godina života u Srbiji a imam 44 godine - rekla je uspaničeno i mislila muž me sad ne razume, kako ću sa decom mojom da razgovaram, s kolegama na poslu... Međutim, dan kasnije ona se seti svega i srpskog jezika, što joj je posle doktorka objasnila da može svakom da se desi - i pođu kući s letovanja.
- I opet na povratku Ostrog, pa što ljudi opet u manastir, sad mi je dobro, ajmo kući - priča Melinda ali kaže da je pristala zbog rodbine.
Kad su se vratili s letovanja i na posao, muž joj javlja da je imao saobraćajku, operisano mu koleno, međutim izašao je iz bolnice i sve je bilo u redu.
Vreme je prolazilo još ga je i grdila kako ne miruje i leži da bi se oporavio nego stalno ide unaokolo. Sve dok nije hitno primljen u bolnicu sa stravičim bolom u grudima za koji mu, kaže, inače nije verovala, da bi se ispostavilo da ima tromb pluća i da je u smrtnoj opasnosti.
Za sve to vreme dok je on bio priključen na cevčice i aparate, ja ništa, ni traga od bolesti, dok je on ležao u smrtnoj opasnosti ja ni depresije, ni bipolara, ni manije, u umu mi je bilo samo da ostane živ i hvala Bogu izašao je živ i zdrav...
Kad se sve to sredilo i njemu bilo bolje on mi ispriča priču od koje se ježim i dan-danas, evo i sad kad je pričam.
Priča od koje se ježim i dan-danas, i sad dok je pričam
On meni prizna jednu neverovatnu priču od koje se ježim i sad dok je pričam... Kaže, kad smo treći put ušli svi zajedno u Ostrog, on je tamo napisao: Daj Bože, da mi žena ozdravi a ja da se razbolim!
Melinda kaže da joj i dan-danas to odzvanja u glavi i da treba da pazite šta je to što tražite jer "ja tih dana kad je on bio u životnoj opasnosti, ja sam bila potpuno zdrava".
Kurir.rs/Youtube
NE PROPUSTITE
