NEMAC, DRAGINAČKI ZET! Jozef je kuvar i dve decenije živi u dolini Jadra, a u ovo je siguran: SARMU JEDINO ZNAJU DA SPREME SRBI!

S obzirom na istoriju ovoga kraja poznatog po streljanju meštana Draginca i susednih sela gornjeg Jadra u oktobru 1941. od strane nemačkih fašista, ovaj kraj nije zapamtio Nemce po dobru, ali istorija je jedno, a život često režira neobične priče.

- Prvi put sam u Draginac došao pre skoro pola veka, a onda redovno, svake godine. Milanka je imala zdravstvenih problema, a ovdašnja klima joj je prijala pa smo rešili da se nastanimo u Dragincu. Skućili smo se i ovde sam neprekidno nekih dvadesetak godina proveo sa mojom voljenom suprugom koja je, nažalost, preminula ove godine. U Draginac sam se zaljubio i ovo je moje selo. Ljudi su toliko ljubazni, srdačni, druželjubivi tako da imam mnogo prijatelja, poznanika u ovom kraju i Loznici. Čini mi se da sam od prvog dana prihvaćen lepo, na način kakav nisam doživeo ni kada sam bio u Švajcarskoj tako da se ovde bukvalno osećam kao kod svoje kuće, među svojima – priča Jozef koji srpski bolje razume nego što ga govori.

Dok je Milanka bila živa ona je prevodila gde i šta treba, a Jozef priznaje da, iako srpski nije težak jezik, on jeste bio malo lenj da ga bolje nauči. Međutim, kaže da mu to i nije nerešiv problem i da uvek dobije šta mu treba, malo kombinuje srpsko-nemački, malo ‘‘govori’‘ rukama i stvar bude pozitivno rešena.

Na maternjem jeziku progovori neku i po draginačkim sokacima, jer ima mnogo ljudi koji su ‘trbuhom za kruhom’‘ odlazili da rade u Nemačku, ili Švajcarsku pa uz Jozefovo skromno znanje srpskog i njihov priučeni nemački lepo se sporazumeju. Kada je došao u Draginca sve mu se dopalo osim nečistoće pa je sa suprugom, na njegovu inicijativu formiran Ekološki pokret gornjeg Jadra. Ona je bila predsednik a on aktivni član i uspeli su da oklone više smetlišta, divljih deponija, a onda i urede centar sela.

Finansirali su sadnju cveća, održavanje, a često su ranije znali i sami da uklanjaju smeće. Jozef zna istoriju Draginca pa je učestvovao i u formiranju udruženja građana "Memorijal Draginac" koje se stara da se sačuva sećanje na događaje iz 1941. Mada govori da je samo "podržavao suprugu", predsednik ovog udruženja Ljubisav Rašević kaže da je doprinos bračnog para Sikst veliki u vidu svake vrste podrške i pomoći.

- Znam šta se, nažalost, dogodilo ovde pre osam decenija. Moram reći da iako sam Nemac nikada za sve ove godine nisam imao problema zbog toga, nijednu ružnu reč, ništa negativno nisam čuo ni doživeo što me jako raduje i potvrđuje kakav je ovde narod. Važno im je kakav si, a ne odakle si, i stvarno su moji Draginčani mnogo dobri ljudi. Moj brat je nedavno dolazio iz Nemačke i bio je oduševljen kako mi je ovde, kako sam prihvaćen, prosto nije mogao da veruje – priča Jozef kome se mnogo dopada srpska kuhinja i išao je svojevremeno da kao kuvar prijateljima pomaže prilikom pripreme raznih okupljanja.

Na pomen sarme, se osmehne i kaže da nju nije "savladao" i da sarmu jedino znaju da spreme Srbi kao i što jedino oni umaju da igraju kolo koje je za njega nedokučiva veština. Jozef je pozitivan, skroman i predusretljiv čovek pa nije čudo da su ga Draginčani lepo prihvati i da im je komšija već dve decenije, Nemac koji je odlučio da penzionerske dane provodi u ‘‘njegovom selu’‘.

T.Ilić