Početkom trećeg veka p.n.e. jedno od plemena iz severne Evrope stiže na jug, do reke Nišave. Očarani lepotom reke, zelenom kotlinom i planinama, odlučili su da na njenoj obali sagrade grad.
Naselje na teritoriji na kojoj se nalazi današnji Niš oformili su Kelti u trećem veku pre nove ere.
Rečne nimfe
Malo je poznato da su gradu Nišu upravo kumovali Kelti, nazvavši ga Navissos, po reci Nišavi, koju su zvali Naisa ili „vilina reka“, inspirisani paganskim verovanjem da se na njoj pojavljuju rečne vile. Upravo zato Nišu se povremeno pripisuje epitet „grada vila“, a rečne nimfe su postale neka vrsta njegovog simbola.
Legenda kaže da je grad bio toliko lep da je bio stalna meta napada plemena iz okoline, koja su ga razarala, palila i često rušila gotovo do temelja. Kada su Kelti shvatili da neće moći dugo da izdrže, molili su svoje bogove i tražili zaštitu. Bogovi im poslaše vile i rekoše im: „Ne možemo zaustaviti ljudski bes i rušenje, ali ćemo nebeskom silom vaš grad iznova graditi i on će svakog jutra ponovo zablistati u svom sjaju.“
Od tog dana božanske vile nastaniše reku i grad dobi svoje zaštitnice. Kad god bi ga neprijatelj porušio, vile su pod okriljem noći izlazile iz reke i božanskom magijom do jutra obnavljale njegove snažne zidine, visoke kule, ulice i trgove. U znak zahvalnosti, Kelti su reku nazvali „vilina reka“ (Naisa), a svoj grad „vilin grad“ (Navissos).
Grad i reka od tog vremena nisu menjali svoje ime - Rimljani su ga zvali Naissus, za Vizantince je bio Nusos, a Sloveni ga nazvaše Niš, tako da legenda o vilama i danas živi u njegovom imenu.
Rodno mesto rimskih careva
Bio je „rodno mesto“ cara Konstantina Velikog, rodonačelnika hrišćanstva kao zvanične religije, kao i careva Flavija Konstancija II I Flavija Justina I. Zbog njihovog rođenja na ovoj teritoriji, kao i zbog mnogih bitnih događaja, Niš se jos od davnina naziva Carski grad.
Pre nego što je 1878. ponovo ušao u sastav Srbije, Niš je bio pod vlašću Dardanaca, Tračana, Ilira, Kelta, Grka, Rimljana, Huna, Avara, Bugara, Vizantinaca i Osmanlija.
Konstantin je i za vreme svog života dosta zadužio svoj rodni grad. To su mu građani, po legendi, vratili na zanimljiv način.
Statua Konstantina Velikog
U četvrtom veku, u znak zahvalnosti, na forumu su postavili pozlaćenu skulpturu natprirodne veličine s njegovim likom, visoke oko 2,5 m. Smatra se da su delovi baš te skulpture pronađeni. Zbog svoje vrednosti, skulptura lika Konstantina Velikog danas se nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu. U Nišu se nalazi verna kopija, koju možete da vidite ukoliko odete do Arheološke sale Narodnog muzeja u Nišu.
* Tekst je objavljen u sklopu projekta koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Grada Niša. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
