Još u 15. veku na područje današnje Srbije stigla je rakija, piće koje se služi i pije i u najsrećnijim, ali i u najtužnijim momentima u životu. Zbog specifičnog recepta, pečenja, ali i ukusa koji ne može nadmašiti nijedno drugo piće, šljivovica je od juče na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Novinarka Kurira Violeta Jovičić razgovarala je tim povodom sa proizvođačem Rakije Canetom Minićem čijom je zaslugom šljivovica zvanično postala deo svetske kulturne baštine.
- Šta bi drugo bilo na Uneskovoj listi nego šljivovica. Šljivovica je naše blago - ono čim smo se celog života ponosili - mi i naši preci koji su to znali još više da poštuju. Došlo je vreme da se to što je duže vreme bila nepravda sada ispravi. Sve više su ljudi počeli da shvataju šta je prirodno , a šte veštačko piće.
Minić ističe da je jedna od tajni kvaliteta njegove rakije to što se pravi isključivo od autohtonih vrsta šljiva sa područja Srbije, što kako kaže nije nimalo jednostavno.
- Velike su muke nama što radimo te stare autohtone vrste šljiva od kojih se dobija vrhunska rakija. Koristimo uglavnom crvenu ranku. Što se tiče Madžarki i Požegača, njih je dosta napadala šarka, pa ih nema dovoljno. Dobio sam poziv od etnografskog muzeja u Beogradu i tako je počela priča o zaštiti rakije kao nematerijalne kulturne vrednosti.
Glumac Petar Božović izjavio je da je stavljanje šljivovice pod zaštitu Uneska najvažnija vest u istoriji našeg naroda posle oslobđenja.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
-
-
