Dragan Šibalić, svetski putnik na biciklu, na svom hodočašću po svetoj srpskoj zemlji – Kosovu i Metohiji posetio je još jedno selo koje je većinski naseljeno srpskim stanovništvom. Selo Plemetina, smešteno na desnoj obali Sitnice, u podnožju planine Čičavice, jedno je od najstarijih naseobina na Kosovu i Metohiji.
- Zaustavljam se ispred prodavnice gde je bilo izuzetno prometno. Pitao sam za crkvu, a Srbi koji su se tu zatekli objasniše mi kako da dođem do nje. Onda mi prilazi Albanac Safet i kaže kako će me on odvesti do crkve. Seo je na svoj bicikl i prateći ga ubrzo sam bio ispred crkve Svetog Cara Lazara, kazuje svoju dogodovštinu na Kosmetu Dragan Šibalić.
Ova crkva je izgrađena 1970. godine od strane porodice Vuksanović, a naredne godine je i osveštana.
- Obišao sam crkvu, napravio nekoliko fotografija i krug po selu, pa se opet vratio do prodavnice. Ulazim u ovu malu prodavnicu u kojoj nisam mogao da se okrenem koliko je ljudi čekalo na red da nešto kupi. Uzimam tunjevinu, pogaču, dve čokoladice kao i mleko. Prodavac Dragoljub Vasić me je istovremeno zapitkivao odakle sam, gde idem... a kada sam izvadio pare da platim, rekao mi je da ne treba ništa.
- To ti je od mene za put. Uzmi neku vodu i sok još.
Ostao sam još sigurno sat vremena kod njega u prodavnici pričajući. Za to vreme u prodavnicu su samo ulazili i izlazili ljudi. Moglo se čuti: Dobar dan, ali i Mir dita i Laćo to zis... Dragoljub mi kaže da je ovo mešovito selo, pored Srba kojih ima oko 700, ima puno Albanaca, ali i Roma. Ljudi žive skromno, uglavnom od poljoprivrede.
Malo imaju ali su zadovoljni. Iako im je termoelektrana Obilić na samo nekoliko kilometara, za Srbe tamo posla nema. Samo mali broj njih je zaposlen u zdravstvu i školstvu, priča nam maratonac na dva točka Pored osnovne škole. Plemetina ima srednju ekonomsku i medicinsku školu. Iako vlada stalna neizvesnost nadaju se boljim i lepšim vremenima.
- Pitao sam Dragoljuba gde bi mogao kupiti kosovsku sim karticu jer mi je bila potrebna zbog interneta. „Imam ja jednu da ti poklonim.“
Kurir.rs/Ž. Milenković
NE PROPUSTITE
