BEOGRAD - Dugotrajna suša je ostavila veoma velike posledice po ovogodišnji rod voća, a najviše su stradale maline i šljive čiji je rod prepolovljen, izjavila je Evica Mihaljević iz asocijacije “Plodovi Srbije”.Veliki podbačaj se beleži i kod ostalog voća - jagoda čiji je rod smanjen za 40 odsto, trešanja oko 30 odsto, a kupina između 30 i 40 odsto, kazala je Mihaljevićeva.
Loše vremenske prilike uticale su i na proizvodnju jabuka, naročito u smederevskom kraju i okolini Sombora, rekla je Mihaljevićeva, dodajući da je u tim krajevima rod smanjen između 50 i 60 odsto, zbog suše, ali i prethodno grada i izmrzavanja.
Posledice suše već su vidljive na domaćem tržištu gde su cene voća “dosta jake”, a to će se odraziti i na izvoz, ukazala je Mihaljevićeva.
Mihaljevićeva je objasnila da evropsko tržište reaguje na visoke cene tako što koriguje količine koje uvozi, a Srbija ima i konkurenciju drugih zemalja, kao što je Poljska kada je reč o jagodičastom voću.“I kod njih jeste smanjenje proizvodnje, ali ne toliko, i cene su mnogo niže nego kod nas, tako da ćemo za mnoge kulture morati da sačekamo sa plasmanom”, navela je Mihaljevićeva.
Ona je naglasila da i voćari moraju dobiti neka sredstva od države kako bi uspeli da saniraju štetu prouzrokovanu sušom, napomenuvši da je neophodno podići i velike vodozahvate u voćarskim krajevima, kao što su Topola, istočna Srbija, područje između Valjeva i Osečine...
“To se mora uraditi u toku zime i podići te vodozahvate tamo gde je najjednostavnije do sledeće sezone kako bismo sačuvali voćarske krajeve gde bi proizvođači uzimali vodu i davali neku naknadu”, navela je Mihaljević, dodajući da se to odnosi na kanale i bunare.
Mihaljevićeva je podvukla da su voćarstvo i povrtarstvo pretežno izvozno orijentisane grane zbog čega bi trebalo da imaju prednost pri dobijanju subvencionisanih kredita, sa možda produženim rokom otplate, jer ćemo “jedino tako sačuvati proizvodnju”. Mihaljević je ukazala i na značaj isplate stimulacije voćarima i povrtarima za 2011. koje su, kako je navela, retroaktivno ukinute, a već su ušle u kalkulaciju prodaje.
Predstavnica asocijacije "Plodovi Srbije" je na kraju kazala i da bi trebalo razmišljati o promeni sortimenata nekih kultura, kao što su malina i kupina, kako bismo bili konkurentniji, kao i o širenju zasada pod jagodama (između konzumne i za preradu), trešanja, dunja, breskvi, jabuka.
